Dragiša Ćorsović, Puniša Lučić , Dragan Karađinović i Zoran Kuljanin

Ono što je dobro nema potrebe mijenjati, a mora se praviti i tradicija. Tako sam i ja jutros opet sve uradio kao juče i krenuo na Jahorinu.

Dakle, prvo kafa u Knezu. Zoran Tešanović je već bio u kafani kada sam ja stigao, a nakon nekih 15-tak minuta stiže i Svetozar Nikolić. Kad je sjedao tako je ''opalio'' po novogodišnjim ukrasima da su mnogi završili na podu. Na svu sreću ništa se nije polomilo, inače bi morali u kuhinju da peremo suđe, da sve otplatimo.

Odlazak ja Jahorinu je protekap na najbolji mogući način. Kad sam se parkirao, pozivam snimatelja, da vidim dokle je, a on spava. Kaže, eto ga odmah gore, a to odmah je najmanje 45 minuta.

Kud ću šta ću, krenem na Poljice i nađem se sa Duškom Kuljaninom i Stefanom Veselinovićem, ski instruktorima. Napravio sam kratke dogovore oko emisije, pa se odlazi kod Stoleta u restoran. Vrijeme fenomenalno, sunce, toplo (bolje bi bilo da je hladno i da pada snijeg), kratak odmor, još jedna kafica i dolazi snimatelj.

Idemo lagano ka gondoli Poljice, pa put vrha. U kabini sa nama su gosti iz Novog Sada, raspoloženi su za snimanje, ali ja nisam još došao do radne temperature, pa nema ništa od snimanja. Na izlasku nam najstariji među njima kaže – Hvala na intervjuu!!!

A šta da se radi? Pa i mi imamo dušu, da malo predahnemo.

A na vrhu gužva. Mnogi su nas prepoznali, ali ''bježe'' od nas, tačnije kamere…

Pažnju nam je privukao dečko koji očito je nema pojma sa skijanjem, ali ima srce i upornost. Od vrha Poljica, do onog prvog zavoja pao je sto puta. Ali nema odustajanja. Čak je i sa staze ''odletio'' pa su ga redari OC Jahorine vraćali na stazu. Kad mu je sve to dozlogrdilo, uzeo je skije u ruku i niz planinu.

Dok smo mi njega pratili u kadar nam je ''upao'' još gori.

Ovaj je padao svaki metar, pa ostajao bez skije, otkači mu se pa ostane iznad njega, pa drugi put ode ispod dva – tri metra…Ni on nije pokazivao malodušnost i želju da odustane.

I dok smo mi pratili njega, onaj prvi je nekako spustio se na ravniji dio Poljica i proskijao…

Vozio je stotinjak metara i nije pao. Bravo, čestitamo…

Nakon toga smo i mi krenuli ka donjem dijelu planine. Čekao nas je odlazak kod Puniše Lučića, vlasnika aparthotela Centrala i Rajska. Idemo da snimimo predlog za ručak u sklopu emisije. Šef kuhinja ova dva hotela je Cetinjanin Dragan Karađinović. Došao je prvog decembra i ima namjeru zajedno sa Punišom da unaprijedi gastro ponudu i hotela i same Jahorine.

Nekoliko godina proveo je na radu u Francuskoj. Sjajno i brzo radi,  Puniša i ja smo se dogovorili da Centrala i Rajska budu u našem timu. Brz dogovor nekadašnjih  školskih drugova iz Osnovne škole Dan mladosti, Pale.

Dok smo nas dvojica razgovarali, stigao mu je i sinovac Vlado Lučić, nekadašnji smučarski bh reprezentativac. I sa njim sam napravio kratki dogovor oko saradnje, a u međuvremenu su stigla dva ručka. Jedan je bio piletina (batak) na francuski način, a drugi butkica na srpski način.

Oba su bila izuzetno ukusna, pa je druženje i razgovor potrajao nekoliko časova.

Kad smo se spremali da krenemo Puniša nas je zadržavao riječima – Nema smisla da idete, sad će večera!

Večeru smo ostavili za neki naredni put. Možda već za 31. decembar. Brzo će kraj ovog mjeseca, a nema potrebe ni za žurbom. Idu padanja, pa ćemo se družiti, od doručka, do večere, a zašto ne i spojiti sa doručkom!

Zoran Tešanović, Svetozar Nikolić, Dragiša Ćorsović