Pratio sam i gledao završna kola mnogih šampionata i nisam mogao a da se ne sjetim meča u Prištinu, u onoj velikoj Jugoslaviji, Priština – Čelik.

Priština je već bila ispala iz lige, a Čeliku je trebao trijumf u Prištini, pod uslovom da Sutjeska i Zvezda u Nikšiću odigraju nerešeno.

Tada sam tri dana proveo u Prištini, a znao sam da će meč biti dogovoren, pod uslovom da u Nikšiću bude remi.

Bio je dogovoren i radio prenos, ali su na stadionu presjekli jednu običnu žicu i Milan Anđiđ nije mogao da radi prenos.

Tih dana sam se najviše družio sa mojim dragim prijateljem Zoranom Lemajićem. Rođeni Nikšićanin, branio je za Prištinu. Nije želio na gol u meču sa Čelikom. Umjesto njega bio je Pačarada.

Pred utakmicu smo se Zoran i ja dogovorili da odmah nakon meča krenemo, ja za Sarajevo, a on će sa nama (bio je i fotoreporter Milomir Kovačević – Strašni)  do Prijepolja, pa će onda vozom dalje…

Pomno se u Prištini pratio rezultat u Nikšiću. Završeno je bilo 1:1, a u Prištini je bilo 2:0 za domaćina.

Kad je odsviran kraj na stadionu pored Bistrice, nastala je trka u Prištini. Za četiri – pet minuta tri gola ’’razgoropađenih’’ igrača Čelika. Trčali su kao Bolt, a pucali kao Jasna Šekarić…

Deset minuta prije kraja utakmice Zoka je otišao po stvari. Našli smo se pred Grandom, a kad nam je prilazio pitao me je kako je završeno.

Kad sam mu rekao 3:2 za Čelik, ispustio je one svoje stvari iz ruku, usta mu ostala otvorena…

Sve što sam znao sam napisao, a nisam imao dokaza da je namješteno…

Početak sezone u Drugoj ligi, Istok namjestio je da se u prvom kolu sastaju Sutjeska – Priština. Bio sam u Nikšiću, a u klubu na zidu moje dvoje strane uramljene. U kancelariji direktor Sutjeske, Kostića.

Ma i tada se namještalo, a ne danas…

Danas kada ovo sve liči na banane države…