FK Borac, slavlje poslije KI Klaksvika FOTO: FK Borac/N. Kulaga

Ovoletošnji evropski uspesi Fudbalskog kluba Borac (osnovan 4. jula 1926) nisu okvalifikovani ni u federalnom Sarajevu, ni u regionu onako kakvi zaista jesu. Teško je, bilo kome da prizna, da se fudbalska mapa na nekadašnjim jugoslovenskim prostorima drastično izmenila i da uspehe postižu oni najuporniji, s jasnim idejama i vizijama, koji nisu zatočeni u, svakim danom, sve bezvrednijom prošlosti. Fudbal je stalno dokazivanje... 
Borac je u Jugoslaviji, uglavnom, bio drugoligaš, „skakutao“ do Prve savezne lige, brzo ispadao, imao i dve sjajne Kup epizode 1974. i 1988. godine koje su mu donele izlazak na međunarodnu scenu. Posle toga stigao je i jedini međunarodni trofej Mitropa kupa 1992. kada su Banjalučani predstavljali zemlju u raspadu, kao poslednji jugoslovenski klub u Evropi pre sankcija Saveta bezbednosti UN, pod barjakom tek rođene Republike Srpske. Ta generacija banjalučkih fudbalera bila je viđena kao šampionska, ali je stigao nesrećni građanski rat...
Danas je Borac, dokazao je to ovog leta nastupima u evrokupovima, daleko ispred: Partizana, Hajduka, Olimpije, Rijeke, Osijeka, Budućnosti, Vojvodine, Željezničara, Sarajeva, Veleža, Vardara... klubova koji su nekada „žarili i palili“ jugoslovenskom prvoligaškom scenom, igrali evropske mečeve za nezaborav! Samo u Crvena zvezda i zagrebački Dinamo iznad. Krajišnici su na veliku scenu stigli zaobilaznim, mukotrpno-izazovnim putem.
Uzlet je počeo, otprilike, pre desetak godina kada je jedna odvažna, kompleksima neopterećena grupa mladih ljudi, predvođena Vicom Zeljkovićem današnjim predsednikom fudbalskih saveza Republike Srpske i BiH, preuzela brigu o oronulom i višemilionskim dugovima zadavljenom klubu. Nije sve išlo glatko, bilo je mnogo zamki i iskušenja, ali u stilu svog imena Borac se borio i izvojevao sve pobede, uz poneku izgubljenu rundu... Primao udarce, postajao sve jači.
Dugovi, do tada nerešivi za sve egoistične uprave koje su „projahale“ Gradskim stadionom su očišćeni, pronađeno rešenje za neverovatni „Gordijev čvor“ zvani dug prema FK „Džaja“, klub je postavljen na zdrave osnove, „uvozila se pamet“ i „kupovalo iskustvo“. Borac je postao moderan sportski kolektiv, gospodskih manira i evropskog imidža.
Danas je Borac sportski ponos Republike Srpske. Peti put uzastopno je izašao na međunarodnu scenu, baš onoliko puta koliko je klub do tada, u 93 godine postojanja, igrao u Evropi. Šta nam, zapravo, to govori? Prvi je kao predstavnik srpskog sveta obezbedio grupnu fazu takmičenja u sezoni 2024/25. pored „otrovnog“ Sarajeva i nadobudnog regiona. Pokazao da je Banjaluka izrasla u ozbiljan centar na fudbalskoj mapi ovog dela Evrope i da se o klubu priča odmereno, s respektom i poštovanjem.
Mladi ljudi, puni samopouzdanja, pokazali su da kad se nešto želi i hoće, uvek i može. FK Borac je još uvek daleko od svojih dugoročnih ciljeva, ali gazi stazama uspeha. Obzirom da na najbolji način prezentuje i afirmiše Republiku Srpsku, zato je i osporavan! Sapliću ga i tako što ignorišu njegove najblistavije uspehe. Ali, oni će ostati kao večito svedočanstvo, sviđalo se to nekome ili ne!
Aj Borac!