Ni ove sezone  Slavija nije na očekivanom nivou. Nakon 14 odigranih kola nalazi se na 10. poziciji sa 16 bodova. Juče su na svom terenu u Čiči  odigrali neriješeno sa Ljubićem (1:1) i do sada su prosuli 11 bodova na svom stadionu. Mnogo. A sa strane su donijeli samo tri. Kada se zna da ide skraćenje lige ovo su podaci za uzbunu.

Do kraja prvog dijela šampionata Slaviji su ostala tri kola. Gostovanje Veležu, dakle put u Nevesinje, pa čeka Drinu iz Zvornika i putuje preporođenom BSK-u u Banja Luku. Koliko će bodova osvojiti teško je reći. Igrom kao protiv Ljubića neće se usrećiti.

Inače ove sezone Slavija, kao i juče, igra na mahove, krenu dobro, pa onda se prebace u mod spavanja. Neshvatljive su te oscilacije. Nema meča u kojem se ekipa ne pogubi, igra bezvoljno, nemotivisano…

Mladi trener Milan Muminović čini sve da ekipu probudi, pokrene, ali…Dobio je on tim koji nije selektirao.

 Kad je sa njim napravljen dogovor neko drugi je već završio sve oko igračkog kadra i gurnut je Mumunoviću vruć krompir u ruke. Oni koji su pregovarali i dogovarali su sada u debeloj hladovini, i na utakmicama su manji od makovog zrna. Znaju da su oni glavni krivci za ovu lošu sezonu.

Milan Muminović je najmanje kriv.

Budimo iskreni i recimo da i ptice na grani znaju da je svlačionica Slavije katastrofalna. Ima igrača koji godinama ne komuniciraju. To se vidi i u igri.

Pokušao je te neke nesuglasice Muminović da presječe, ali su odgovorni za klub ’’pobjegli’’ od odgovornosti i sve se nastavilo po starom. Na Slavijinu štetu.

Isti slučaj je i kod želje Muminovića da se zahvali nekim igračima. Opet su ljudi sa strane uradili sve da do toga ne dođe. Zašto? Valjda oni znaju. A evidentno je da u timu ima fudbalera koji ničim nisu zaslužili da nose Slavijin dres.

Da su podržali Muminovića danas bi, ako ništa drugo, svlačionica Slavije bila bi mnogo drugačija.

Fudbalerima se, što je za pohvalu, ništa ne duguje. Plate im stižu redovno, Nema u klubu pravilnika kojim se reguliše isplata. Dobiju sve, igrali ili ne. Dakle, nemaju ni razloga da se bore za pozicije u timu, za minutažu…

Posebno je pitanje klupsko rukovodstvo.

 Ljudi koji su zaduženi za tim i klub direktno, nemaju na žalost autoriteta ni u samom klubu, a pogotovo u fudbalskim institucijama Republike Srpske… Čast izuzecima!

Tamo se Slavijin glas ni ne čuje, a ako se ovako nastavi neće se dugo ni čuti. Možda tek u junu iduće godine, ako Slavija bude ispod crte i u nižim fudbalskim vodama.

U ovom momentu je jako blizu selidbe u niži rang. Mnogi kažu da je već ispala, a mi bi smo rekli da nije, ali da hoće ukoliko ovako ostane u svim sferama kluba.

Predsjednik kluba Ljubiša Ćosić teško da može da odvoji mnogo vremena za  poslove oko Slavije, ali će u narednim danima morati.

Ono što bi smo mu mi sugerisali je da obavi razgovor sa Milanom Muminovićem, da sasluša razmišljanja mladog trenera i da onda vuče poteze.

Poteze koji su se morali povući još prošle godine. Tada je otišao Bojan Regoje, pa Momčilo Stanić koji je ostavio Slaviju u Prvoj ligi, a sada se troši Milan Muminović.

Nisu oni krivci. Oni su samo kolateralna šteta, a Slaviji je potrebno jedno dobro provjetravanje.

 Igračko i onih koji su te igrače ili doveli ili zadržali!

U suprotnom će klub iz Istočnog Sarajeva iduće godine nastupati u Drugoj ligi, grupa Istok!

Na našu sramotu!