Trenutno na odmoru od fudbala i Gane

Trebinjac Nebojša Kapor krajem prošle godine vratio se u rodno Trebinje gdje trenutno odmara od fudbala i sprema se za neki novi fudbalski izazov.

Njemu je istekao prvi dio ugovora sa prvoligašem Gane, Madeamom, bila je opcija za produženje saradnje za koju su bile zainteresovane obje strane, no iz privatnih razloga, onog najljepšeg, supruga mu je trudna, on je odlučio da uzme jednu pauzu i vrati se kući.

- Istekao mi je ugovor poslije godinu dana. Klub je stvarno dobar, to je moj treći u Gani. Privukla me je situacija u klubu, igrali su Ligu šampiona u tom momentu, htjeli su novog trenera, jer je tadašnji želio postati tehnički direktor. Klub je u tranziciji, gradili su i novi stadion, gdje smo imali priliku zaigrati u novoj sezonu. Organizacijski je za Ganu dobar, kvalitet jako dobar, šest reprezentativaca smo imali u B reprezentaciji tokom mog boravka tamo, oni su igrali i kvalifikacije protiv Nigerije. Meni kao mladom treneru bio je ovo izazov. Završili smo kao osmi, ali na samo dva boda od drugog mjesta, jer je kvalitet ekipa ovdje u vrhu tabele prilično izjednačen. Nije bilo loše to. I u upravi kluba su bili zadovoljni. Krenuli smo u novu sezonu, međutim moja neka životna organizacija je prevagnula da se vratim kući. Oženio sam se u međuvremenu, supruga mi je trudna, tako da sam se vratio. Jako sam se lijepo rastao i sa igračima i sa upravom, predsjednikom. Vidjećemo šta budućnost nosi, možda se nekada ponovo sretnemo, govori za SportDC Nebojša Kapor.

Prije Medeame, radio je u ekipama Tema Jut i Bečam junajted.

- Radio sam prvo u drugoj ligi, Tema jut. Oni su se borili za ulazak u Prvu ligu. Odradio sam čitavu sezonu, nisam bio samo prva dva kola. Borili smo se do kraja da uđemo u viši rang, nismo uspjeli. Tih par igrača sa mnom što su igrali većinom su došli kasnije u viši rang, a četvorica su standardno igrala. Nakon toga sam prešao u Bečam junajted kao video analitičar i trener omladinskog tima. Bilo je tu i nekih razgovora sa predsjednikom, pošto je aktuelni trener prvog tima želio ići da ja to sve preuzmem, no tada je došla ponuda Medeame i nije se ostvarilo. To je jako dobra ekipa, dobro rade sa mlađim igračima i nemaju ambiciju da budu prvi, nego samo da proizvode igrače, to je njihov način rada.U

Pokušao je da nam malo predstavi ligu Gane bliže, s obzirom na to da na ovim prostorima i nemamo mnogo dodira sa njom.

Opcija za povratak u Ganu

- U Gani su većinom domaći igrači. Liga nije toliko plaćena i jako malo stranaca igra. Dolazi nešto, ali ne mnogo. Kvalitet lige je na visokom nivou. Kako to gledam? Tako što recimo vidim da je par igrača ostvarilo u posljednje vrijeme inostrane transfere. Recimo Aron Eres je baš iz Bečem junajteda otišao nedavno u Škotsku, standardni je prvotimac Sent Džonstona, što je ozbiljan nivo. Isto tako, jedan mlad igrač je otišao u Apolon sa Kipra. Medeama recimo nije željela da prodaje igrače, odnosno tražila je veće transfere, imala visoke cijene za svoje igrače, pa ih i nije prodavala. Dosta mlađih igrača igra i traži svoju šansu. Najveći problem Gane je instrastruktura. Ima nekoliko dobrih stadiona, ali podloga nije održavana, tereni nisu dobri. Mi recimo igramo na novom stadionu, koji je projektovan od strane jednog Engleza, koji je projektovao stadione i po Engleskoj. Savršen stadion, a podloga katastrofalna. Ima i sistem za navodnjavanje i ljude koji održavaju, ali jednostavno ne održava se najbolje. I tako, dosta puta kada bi možda željeli nešto da odigramo iz prve, da ubrzamo, prođe vrijeme dok se lopta primi, smiri, odigra. Recimo, samo dva kluba imaju trening kompleks, dva najveća kluba, Harts of Ouk ima svoj privatni kompleks, a drugi Asante Kotoko radi u kompleksu reprezentacije. To su dva najveća kluba u državi. Tu i jeste najveći problem fudbala u Gani, i mislim da u budućnosti kada se to riješi, da će Gana biti jedna velika fabrika talenata.

O planovima dalje ni sam ne zna. Bilo je već ponuda i iz Gane, i iz inostranstva, ali su sve trenutno na čekanju.

- Fudbal je jedan veliki upitnik u životu. Imao sam ponudu da se vratim u Afriku, jedna je bila iz Gane da se vratim, druga u jednu drugu državu.Ali, vjenčanje, čekam dijete, to su stvari koje se dešavaju jednom u životu. Razmisliću u narednom periodu. Moja ambicija i volio bih da radim u Evropi, ali mi za to treba PRO licenca, a ja trenutno imam A i u Africi sa njom u većini zemalja možeš raditi kao glavni trener. Imam mogućnost da tamo završim licencu, pa da pokrijem čitavu Afriku. Planiram i UEFA PRO i da tako otvorim tržište Evrope. Imam međunarodno iskustvo, radio sam u Kini, Africi. Nije mi strano da se spakujem i odem u svijet. To je uvijek dobra opcija za mene, ali trenutno ću ostati ovdje, osim u slučaju da se ne pojavi nešto baš konkretno.

Nekada je radio kao trener u mlađim kategorijama Leotara, a ne bi imao ništa protiv da ponovo počne raditi u domaćem fudbalu.

- Kao i svi mi, pratim šta se dešava u domaćem fudbalu, dosta mojih prijatelja radi tu. U Trebinju imam prijatelje sa kojima sam radio u omladinskoj školi i sa kojima privatno pričam o tome. Pratim situaciju, ne toliko intenzivno, ali znam solidno situaciju. Svi smo mi na kraju krajeva neka roba, što se kaže. Tržište je otvoreno. Niko od nas nema situaciju u glavi da ako dođe neka ponuda odmah odbije. Ja sam otvoren za razgovor. Ne bi mi uopšte bilo žao, a ni strano, da vidimo šta planira neki od naših klubova. Ako ništa, barem da saslušam, pa ako bismo našli zajednički jezik, što da ne. Ja prije svega volim da vidim neki interes fudbala, da tu napreduje i klub u kojem radim, da na kraju krajeva napredujem i ja. I ako se to poklopi, što da ne.