Branko Bošković, Foto: Sportski žurnal

BEOGRAD – Bio je vesnik novih dostignuća Crvene zvezde u 21.veku. Igrao je Branko Bošković i u PSŽ, sa Brazilcem Ronaldinjom, nosio je dres bečkog Rapida, reprezentacija Savezne republike Jugoslavije, pa Srbije i Crne Gore, na kraju i Crne Gore. Danas sa porodicom živi u Beogradu i sa ponosom ističe da je nosio dres Crvene zvezde i da je bivao strelac u večitim derbijima.

Koga Delije zavole, tako se bar pričalo, nema mu spasa – ima da ga svojataju do kraja života, ali tu omiljenost morate potvrđivati ličnim primerom, zalaganjem, rezultatima. Sever je goreo, jer ga je voleo.

Branko Bošković - Crnogorac, a rođen 21.juna 1980.godine u Bačkoj Topoli.

„Otac mi je bio fudbaler. Igrao je za AIK iz Bačke Topole i za Vrbas. Tako sam se ja rodio u Bačkoj i kada sam imao tri ili četiri godine on je završio karijeru i vratili smo se u Crnu Goru“, otklanja prvu nepoznanicu Branko Bošković.

Budva mu je ,ipak, bila sudbina. Zaigrao je u Mogrenu. Toliko dobro da je brže - bolje prešao u Crvenu zvezdu.

„Budva je moj grad. Odrastao sam u tom gradu. Tamo mi i danas žive moja rodbina, brat. Tamo imam dosta prijatelja. Mogren pamtim kao prvi klub i sve trenere pamtim. Taj klub mi je mnogo pružio, tu sam se afirmisao i tu sam dobio mogućnost da se razvijem u fudbalera i da pređem u veći klub“, govori Bošković.

Dao je ne mali doprinos osvajanju dva šampionata i dva Kupa SR Jugoslavije. Crvena zvezda je veliki klub, pa i porodica. Danas Branko Bošković ima breme uspomena na period proveden u Zvezdi.

„To su najbolje četiri i po godine iz moje karijere. Mnogo uspomena, značajnih utakmica, mnoštvo prijatelja. Bilo je i radosti i tuge. Mnogo toga sam prošao. To je bio moj san, da igram u velikom klubu kakva je Crvena zvezda. Moji dečački snovi ostvarili su se“, priča Bošković.

Igrao je i Zvezdine evropske utakmice. I tamo je bilo golova, onda se običan čovek čudi zašto ga je Zvezdin Sever toliko voleo.

„Igrali smo Evropu, ali u malo drugačijem formatu. Bilo je teže se plasirati tada nego danas. Međutim, mislim da smo ostavili traga, da je bilo dosta zanimljivih utakmica, pa i lepih golova. Naravno, sve to ostaje u sećanju“, ističe Bošković.

Ispisivao je deo istorije Večitih derbija. Davao je i golove. Naglašava da je neopisivo nastupiti u tim svetkovinama srpskog fudbala, pa još biti i strelac, dati doprinos trijumfu nad ljutim rivalom.

„San je doći u Crvenu zvezdu, a najlepši san je zaigrati u Večitim derbijima. Još ako napravite lep potez ili date gol, onda sreći nigde kraja. Imao sam sreću da to doživim. U takvim utakmicama potvrđuje se dominacija, overavate titulu, ili spašavate sezonu. Posebna utakmica, rekao bih“, kaže Bošković.

Svemu dođe kraj, pa i njegovoj vernosti crveno – belom dresu. Prešao je u Pari Sen Žermen. I ne skriva, bilo je prelepo u „gradu svetlosti“.

„To je veliki klub. Ne treba trošiti reči. Jedan od najvećih u Francuskoj. Zvezdi sam dao maksimum, pa je bilo vreme da idem dalje. U Francuskoj sam proveo dve godine. Osećaj je bio fenomenalan. Osvojili smo Kup Francuske. Bilo je prelepo, stekao sam dosta prijatelja, satkao mnogo uspomena“, priča Branko Bošković.

Za saigrača je imao slavnog Brazilca Ronaldinja. Osvojeno je najmasovnije klupsko takmičenje Francuske. Hteli su ga trofeji.

„U svakom klubu ostavio sam trag, kao i ekipe za koje sam nastupao. Imam na šta biti ponosan. Uvek nekakav trofej. Moja sreća da je toga bilo. Kada se osvrnem, ima se šta videti“, skromno će on.

U bečkom Rapidu stigla je titula šampiona Austrije. Novo i lepo iskustvo.

„Tada ni Rapid nije bio toliko sugestivan, pre moje generacije dugo nisu uzeli titulu. Mi smo je osvojili pored tada neprikosnovenog RB Salzburga. I nakon toga, malo je bilo zapaženih ostvarenja u Rapidu“, nastavlja Bošković.

Igrao je za reprezentaciju SR Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore 12 utakmica, pa mala pauza, pa niz od 25 mečeva u dresu reprezentacije Crne Gore. Bilo je i golova, novih radosti.

„Kako se menjala situacija u zemlji tako sam i ja menjao reprezentacije. Bila je Jugoslavija, pa zajednica Srbije i Crne Gore, pa Crna Gora. Za mene su Srbija i Crna Gora jedna država. U takvom okruženju sam odrastao. Meni granice ništa ne predstavljaju. Bilo mi je zadovoljstvo igrati za jednu i za drugu reprezentaciju“, otvoreno će Bošković.

U razgovoru sa novinarima Branko Bošković je toliko ljubazan, tako prijatan da mu se samo mogu uputiti komplimenti i reči zahvalnosti. Svejedno je da li takvo držanje dolazi s godinama ili ga čovek iz kuće ponese. Branko Bošković je primer ljudskog i čestitog.

„Hvala na komplimentima. Meni je zadovoljstvo svakom izaći u susret. Novinari su bili deo i moje karijere i doprineli su mojim uspesima. U sazrevanju sportiste ulogu imaju klub, saigrači, novinari i navijači, pa i sportska sreća. Moje ponašanje dolazi iz kuće, tako sam vaspitan“, kazuje Bošković.

Danas živi u Beogradu. Povremeno ode do svoje Crvene zvezde, druži se sa zvezdašima ili partizanovcima iz onog vremena.

„Družim se, gledamo se. Ima i sekcija veterana Crvene zvezde, pa smo u kontaktu. U delu Beograda gde ja živim su i značajan broj igrača Zvezde iz prošlosti. Pored toga, imam brojne kontakte, čujemo se telefonom. Takođe, imam kontakte i sa značajnim brojem nekadašnjih fudbalera Partizana. Srećan sam da imam dosta prijatelja“, govori Bošković.

On nije ostao u fudbalskom sportu. Nije postao trener, iako mu je dobar pedigre.

„Davno sam završio trenersku licencu, ali neke stvari se nisu poklopile i sve je otišlo u nekom drugom smeru. Jedno vreme radio sam u Grblju, u Crnoj Gori, a kada je zavladala pandemija sa koronom izašao sam iz te priče“, nastavlja Bošković.

Kod njega nije ostalo ništa poput dubokog uzdaha. Da je toliko želeo, a da mu fudbal nije priuštio.

„Prošlo je dosta vremena od mog igranja. Napravio sam što sam želeo, ostvario sam mnogo. Verovatno je moglo i više, ali čovek treba biti realan. Ne žalim se. Meni i nije trebalo mnogo. Život uči da čovek ne sme biti prezahtevan“, zaključio je.

Branko Bošković, neki ga pamte po preciznom i razornom šutu, neki po golovima kada je to bilo najpotrebnije, neki po uljudnosti kakvu ne srećemo tako često.

Igračina i ukras sveta za sva vremena...