---

ORAŠJE – Srećan je onaj kome je životni poziv što i životna ljubav. Vlado Koprivica, rođeni Sarajlija, koji je odrastao u Modriči fudbal voli. I verno mu služi. „U Modriči žive moji roditelji, brat i ostala rodbina. Tu sam naučio prve fudbalske korake i mnogo sam zahvalan mom klubu, Modriči. Mnogo sam naučio, doživeo punu afirmaciju, odigrao niz važnih i velikih utakmica. Radovao sam se svakoj pobedi, silno tugovao kada nije išlo. Tako je u fudbalu, kao i u životu“, započinje svoju priču Vlado Koprivica. Puna su usta Modriče, a ,opet, daleko je od nje. „Nisam nikada daleko odlazio od Modriče. Uvek će, za sva vremena, ostati upamćeno da je bila šampion i osvajač Kupa RS i BiH, da je igrala na međunarodnoj sportskoj sceni. Doduše, bio sam tada dete, ali sam ponosan na te rezultate. Prošao sam sve njene selekcije, u pojedinim utakmicama bio njen kapiten, a sada mi je, tek, 21.godina. Međutim, Modriča ima mnogo problema, a mladost ne čeka da dođu bolji dani, sama se bori za bolje“, kaže Koprivica. Igrao je super dobro u šamačkom Borcu, ali je nakon polusezone vratio se u drugi zavičaj, a prvu ljubav. „Vratio sam se u Modriču da dam doprinos dobrim rezultatima. I tih šest meseci je u najlepšim sećanjima. Nisam odigrao ni jednu utakmicu, a da smo poraženi. Bio je jedan poraz, ali u njemu nisam učestvovao. I Modriča i Borac su za mene veliko i dragoceno iskustvo. Sada sam u Orašju i za sada je sve u najboljem redu“, zadovoljno će on. Robusni štoper ne skriva svoje snove. „Orašje je na novom putu. Svom i božijem. Taj put donosi mnoštvo iskušenja, ali se svi nadamo da ćemo u novoj sezoni biti u samom vrhu Prve lige Federacije BiH. Bilo bi mi drago da prvi prođemo kroz cilj, vratimo se u Premijer ligu BiH. Međutim, konkurencija je jaka. Mi imamo mlad tim i treba vremena da sve dođe na svoje. Trener Mate Neretljak, nekadašnji igračina splitskog Hajduka i više inostranih klubova, te reprezentativac dobro radi. Pravi je pedagog, igrači ga poštuju i slušaju. U Orašju mu svi veruju, ali i njegovim asistentima Ivici Vicentiću i Anti Živkoviću. Naši ’labudovi’ će ponovo, kao nekada, visoko da lete“, optimista je Koprivica. Svako ima svoj trenutak za sva vremena… „Meni ostaje da pamtim da sam u Modriči odigrao humanitarnu utakmicu u kojoj su akteri bili veličine kakvi su selektori Ivica Osim i Nikla Nikić. Igrali su Petar Jelić, Aleksandar Kolarov, Andrija Kaluđerović, Filip Kasalica…, pa Ivica Cvitkušić, RizahMešković, Mersed Kovačević… Meni su tresle se noge,trebalo mi je desetak minuta da dođem sebi. Ipak, uz velikane sve brzo dođe na svoje. Pamtiću za ceo život i gostovanje Crvene zvezde u Modriči. U meču protiv nekadašnjeg evropskog i klupskog prvaka sam bio kapiten čitavo drugo poluvreme. To se ne zaboravlja“, kaže ovaj tamnoputi mladić. Kaže da nema uzora u fudbalu, ali… „Dok sam bio mlađi zvali su me Rafael Varan. Mojim drugarima sam malo ličio na slavnog asa. Imponovalo mi je to. Voleo bih kada bih jednog dana okrunio, makar, grumen njegove slave. Naravno, vreme je moj saveznik. Žarko bih želeo da jednog dana zaigram u Crvenoj zvezdi, eventualno u Partizanu, ali i u reprezentaciji Republike Srpske i BiH. Svestan sam da treba vredno raditi, živeti životom profesionalca i rezultat bi trebao doći. Pokušavam da stignem do cilja“, zaključio je Vlado Koprivica, štoper Orašja. Ko nije pokušao nije ni uspeo, nikada…

---

Sportska porodica Vlado Koprivica pripada tipičnoj sportskoj porodici. „Nebojša Prljeta je u Modriči. Radoslav Prljeta je u Tekstilcu iz Dervente, a ja u Orašju. Naše majke su rođene sestre. Joco Borojević i Goran Lukić nisu mi rod, ali ih doživljavam kao najrođenije. Isto kao i Aleksandra Gajića, moga ’Gaju’. On je uspešan student, a igra za trećeligaša iz rodnog Vranjaka kod Modriče. Na sve njih sam ponosan i mislim da ih nikada nisam razočarao. Rodbini, prijateljima, ali i novinarima najviše verujem. Bez njih sve bi bilo daleko teže“, kaže Koprivica.

---