Posle četiri kola Čukarički je i dalje neporažen, na gostovanju u Bačkoj Palanci osvojen je bod, ali gorkog ukusa. Ponovo su Brđani u većem delu meča igrali vrlo dobro, napomenuo je to u izjavi odmah posle meča i trener Simo Krunić, koji nije imao šta da zameri svojim prvotimcima.

Ali, trenutak nepažnje u finišu meča i nedostatak sportske sreće, uz naravno borbenog i kvalitetnog rivala, te neiskorišćene prilike, uzrokovale su drugi remi u sezoni za Čukarički. Možda bi sve bilo drugačije da je Veljko Birmančević u 55. minutu iskoristio priliku, odnosno da je umesto prečke zatresao mrežu Bačke pri rezultatu 0:0.

Birmančević, momak rođen 5. marta 1998. godine u Šapcu, sa samo 12 godina stigao je u Partizan, prethodno je prve fudbalske korake načinio u školi fudbala “Stevan Ćele Vilotić” i OFK Šabac. Za crno-bele je odigrao tri zvanična meča, usledile su pozajmice, najpre u Teleoptiku, potom u Radu, i od ove sezone Čukaričkom. Birmančević je bio i član selekcija Srbije do 18 i do 19 godina. Birmančević je lako pojasnio zašto se opredelio baš za dolazak na Banovo brdo.

- Birao sam ekipu koja napada. Prošle sezone sam bio na pozajmici u Radu, borili smo se za opstanak, mislim da smo napravili dobar rezultat. U Partizanu nije bilo svrhe da ostanem, potrebne su mi utakmice, Čukarički je bio logičan izbor. Ovo je pravi klub za afirmaciju mladih igrača, a gde će me put posle odvesti, hoću li ostati ovde, otići u inostranstvo ili se vratiti u Partizan, o tome trenutno ne razmišljam. Marka Šarića znam od ranije, sa njim se i najviše družim ovde. Nije mi bilo lako u početku, ali sam dosta napredovao u odnosu sa novim saigračima kako je vreme odmicalo, čini se da je period prilagođavanja iza mene. Počeo sam i da igram i nadam se da ću nastaviti da dobijam i koristim šansu kod Sime Krunića, čiji mi se stil igre zaista sviđa – optimista je Birmančević.

Skor posle četiri kola nije loš, mogao je da bude i bolji. Ali, Čukarički je bez poraza, prvi vrhu tabele, što je i cilj kluba sa Banovog brda za ovu sezonu. Da nije bilo nesrećno primljenog gola u Bačkoj Palanci bodovni saldo bi već sad bio dvocifren.

- Nismo imali ni sreće. Pomislio sam, kad smo poveli protiv Bačke, da ćemo osvojiti deseti bod, pa hajde da dobijemo Proleter i da onda igramo derbi protiv Crvene zvezde u gostima za prvo mesto. Ali, domaći su izjednačili u 90. minutu, neverovatno je kako je lopta prošla do našeg gola, kroz “šumu nogu”. Bili smo mnogo bolji, zaslužili smo pobedu, stvorili daleko veći broj prilika – žali za ispuštena dva boda Birmančević, koji je potom opisao priliku u kojoj se našao:

- Šutnuo sam, video da je golman malo izleteo sa gol-linije, lopta je propala, ali nedovoljno, pogodila je prečku, iako su se u Bačkoj već pomirili da su primili gol. Svestan sam da dugo nisam igrao, prilagođavam se ekipi, kad se još malo opustim i dam prvi gol biće mnogo bolje.

Birmančević je u Čukaričkom na pozajmici iz Partizana. Otkrio je i da neće moći da igra mečeve protiv crno-belih.

- Takav je dogovor dva kluba. Naravno da svi igrači vole da se dokazuju protiv Partizana i Crvene zvezde. Mi možda nemamo kvalitet kao te dve ekipe, ali sam siguran da u Čukaričkom ima mnogo mladih igrača sa ogromnim potencijalom.

Nastavio je Birmančević tradiciju po kojoj u Čukaričkom afirmaciju traže igrači rođeni u Šapcu. Pre njega u klubu su bili Miodrag Gemović, braća Slavoljub i Dragoljub Srnić...

- Ljudi misle da je dolazak iz Zvezde ili Partizana u Čukarički korak unazad. Ali, nije tako, to je korak za nešto više. Eto, baš su braća Srnić stekli afirmaciju ovde.

Naredna utakmica je veoma bitna za Čukarički, na Banovo brdo dolazi novosadski Proleter. Favoriti ste u ovom susretu, koliko je teško igrati utakmice gde su bodovi unapred upisani, a ni malo ih nije lako osvojiti?

- U našoj ligi ne možeš nikog lako da dobiješ. Eto, i Partizan izgubi od Radnika, odigra nerešeno kod kuće protiv Lučana. Mi moramo da damo maksimum da pobedimo Proleter, kasnije nam dolazi teži raspored. Iako su oni novajlije u ligi, mislim da su i u toj utakmici šanse za pobedu podjednake. Igrao sam protiv njih u dresu Teleoptika, lako smo ih dobili tad sa 4:0, ali to su bile drugačije ekipe...

Birmančević je podsetio na svoje fudbalske početke, te godine provedene u Partizanu i na nekoliko pozajmica.

- Igrao sam u “Školi fudbala Stevan Ćele Vilotić” i OFK Šapcu, trener mi je bio Dragoslav Kostić. Tokom jedne selektivne utakmice regiona, u kojoj sam bio kapiten, zapazili su me skauti Partizana, Dušan Trbojević i Nedeljko Kostić. Kad je pozvao Partizan, prvo sam dve godine putovao iz Šapca, a kasnije sam prešao da živim i treniram u Beogradu.

Posle uspešno odrađenih zimskih priprema sa Partizanom na Kipru, 2016. Godine Veljko je potpisao ugovor sa crno-belima na pet godina.

- Tadašnji šef struke Partizana Ivan Tomić me je dobro poznavao, bio mi je trener i u reprezentaciji. U tom trenutku jedino je mene pozvao za prvi tim iz moje generacije, samo da odradim pripreme na Kipru. Iznenada sam dobio šansu da odigram jednu utakmicu, Saša Ilić nije mogao zbog povrede leđa. Pokazao sam se, u drugoj prijateljskoj već dao gol. Potom sam odigrao i tri zvanične utakmice za Partizan, protiv OFK Beograda, Radnika i Vojvodine.

U Partizanu je u to vreme bio i Valerij Božinov, koji je posebno hvalio Veljka Birmančevića. Jednom prilikom je za njega čak kazao da će biti “novi Saša Ilić”.

- Da, postavio je sliku i napisao to. Ne samo on, već svi stariji igrači u Partizanu bili su veoma pozitivni prema nama mladima. A mi smo od majstora fudbala imali šta da naučimo.

Sa Teleoptikom je Veljko igrao najpre Srpsku ligu Beograd, potom Prvu ligu Srbije, usledila je pozajmica Radu sa kojim se borio za opstanak, a sada je u Čukaričkom. Reklo bi se da se njegova karijera pravilno razvija i da nije požurio da ode iz Srbije?

- Ni ne želim da idem odavde dok ne ostavim neki trag. Za sada karijera ide uzlaznom putanjom. Imao sam i dosta problema, ali izabrao sam da idem nekim drugim putem... Kad sad pogledam šta je sve prošlo, ranije sam se nervirao, sad ide sve na bolje.