Najznačajnija nagrada Fudbalskog saveza Republike Srpske koja se dodeljuje od 2011. godine za životno delo na manifestaciji “Dan fudbala Republike Srpske” nosi naziv po doktoru Milanu Jeliću, drugom predsedniku Saveza, predsedniku Republike Srpske i nekada prvom čoveku FS BiH.

Od samog začeća ideje, a kasnije i njene realizacije u oličenju akcije koju organizuju zajedno Sportski žurnal, Vlada Republike Srpske, odnosno Ministarstvo porodice, omladine i sporta i Fudbalski savez Republike Srpske, nagrada za životno delo čuva uspomenu na istinskog fudbalofila, čoveka kojeg su svi voleli, šarmera i diplomatu, doktora Jelića koji je od 1998. do 2007. godine bio vođa i lokomotiva fudbala u Republici Srpskoj.

-Milan je bio čovek koga smo svi voleli i poštovali, ne samo u Republici Srpskoj i BiH, već i regionu, Evropi, pa i svetu. Na ostvaranju stadiona “Goal” u Orašju na kojem je prisustvovao i tadašnji predsednik UEFA Mišel Platini legendarni Francuz je našem predsedniku rekao: ti si jedini Milan kojeg poštujem i volim, inače mi je Juventus u srcu! Pa reči Vlatka Markovića koji je bio oduševljen doktorom Jelićem, legendarnog Miljana Miljanića koji ga je smatrao za fudbalskog sina… i da ne nabrajam dalje. Nagradom za životno delo Savez, ali i svi mi, čuvamo uspomenu na našeg doktora Milana Jelića – istakao je Rodoljub Petković, koji je 25 godina obavljao funkciju generalnog sekretara FSRS i bio jedan od najbližih saradnika Milana Jelića.

Bio je neponovljiv. Njegova harizma i osmeh nikada nisu odavali teško proživljeno detinjstvo, bio je omiljen među svima, u svakom društvu i prilici. Zato i nagrada za životno delo FS Republike Srpske nosi pečat večnosti doktora Milana Jelića koji je ostao u fudbalskom svetu kao svetao lik, reformator i čovek koji je gajio lakoću pregovaranja začinjenog šarmom, bez sklonosti fintiranja, licemerstva i mudrovanja.

Posebno u sećanju mnogih ostaju pregovori oko ujedinjenja fudbala u “Dejtonskoj zemlji”, 23. maja 2002. godine kada je emisarima iz Niona i Ciriha rekao sledeće:

-Gospodo iz UEFA i FIFA mi poznajemo vaša načela, ali Bosna i Hercegovina je komplikovana zemlja dva entiteta i tri naroda. Pustite vi nas da mi igramo zajednički fudbal, da se takmičimo, a mi ćemo u hodu, kako vreme bude prolazilo, nastojati da organizujemo zajednički Savez u skladu sa vašim normativnim aktima i da se dogovorimo. Onako, kako je nama najbolje!

Doktor Milan Jelić je bio u prvom sazivu tročlanog Predsedništva FS BiH iz Republike Srpske zajedno sa Jusufom Pušinom i Iljom Dominkovićem, član foruma UEFA i FIFA, dugo godina direktor Rafinerije ulja u Modriči, istaknuti privrednik, ministar privrede, energetike i razvoja u Vladi Republike Srpske, šesti predsednik Republike Srpske, funkciju je obavljao manje od godinu dana, ali je ostavio neizbrisiv trag u životu srpskog entiteta, njegovog identiteta i fudbala.

Igrao je fudbal u Vranjaku i Modriči, diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Subotici, a doktorirao na istom fakultetu u Banjaluci. Bio je docent na predmetu Menadžment na Tehnološkom fakultetu u Zvorniku od oktobra 2003. godine, a od 2004. na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci predavao je isti predmet Kao poslovni čovek je dobitnik više priznanja: menadžer godine u Republici Srpskoj za 2002. godinu, menadžer decenije u BiH u 2003. godini, Brisel Eureka „Orden za stvaralaštvo“ (Merite de l 'Invention) 2005. godine, „Povelje grada“ najviše priznanje Opštine Modriča, a odlikovan je i Orden Svetog Save Prvog reda.

Na putu ka “fudbalskom Olimpu” zaustavila ga je prerana i iznenadna smrt u 51. godini, na fudbalskom stadionu u Modriči koji nosi takođe ime po njemu, dok se rekreirao. Plemenito srce nije izdržalo, svi pokušaji reanimacije “predsednika za sva vremena” u dobojskoj bolnici “Sveti apostol Luka” nisu uspeli. Doktora Milana Jelića oteli su anđeli 30. septembra 2007. godine i odveli ga pravo u sazvežđe najsvetlijih zvezda koje su nekada bile naši savremenici. A danas mogu da nam posluže kao putokaz za buduća vremena.

Milan Jelić rođen je 26. marta 1956. godine u Koprivni na Trebavi, kod Modriče, a prerana smrt ga je zatekla na funkcijama predsednika Republike Srpske, te fudbalskih saveza Republike Srpske i BiH.

Spasojević: Sarađivali smo uspešno

Prvu nagradu za životno delo FSRS “Doktor Milan Jelić” dobio je Božo Spasojević iz Doboja, nekada i sam prvi saradnik pokojnog predsednika.

-Milana sam poznavao decenijama, sarađivali smo i bili bliski. Interesovao ga je samo fudbal i progres. Imao je u sebi neviđenu energiju, posedovao umeće lakog rešavanja teških problema. Takav čovek jednostavno nije mogao da ne uspe u profesiji i životu. Nažalost, prerano je preminuo ne dokazavši sve svoje potencijale i kvalitete, kako u politici, tako i provredi, fudbalu… Retli su ljudi kao što je bio doktor Jelić s kojim sam uživao da sarađujem – istakao je Božo Spasojević.

Pored Spasojevića nagradu za životno delo dobili su još: Mitar Lazić (Novi Grad), Velimir Sombolac (Gradiška), Ratko Radovanović (Bijeljina), Dragan Kulina (Istočno Sarajevo), Đorđe Vučinić (Trebinje) i Rodoljub Oljača (Gradiška).

NOMINOVANI KANDIDATI

NAJBOLjI FUDBALER – NAGRADA “VELIMIR SOMBOLAC”

1. Demir Peco (Radnik, Bijeljina)

2. Vladan Danilović (Borac, Banjaluka)

3. Dušan Ristić (Sloga, Gornje Crnjelovo)

4. Bojan Marković (Željezničar, Banjaluka)

5. Ognjen Škorić (Jedinstvo, Žeravica)

PERSPEKTIVNI IGRAČ – NAGRADA “SRĐAN KAČAR”

1. Marko Brkić (Zvijezda-09, Bijeljina)

2. Ognjen Davidović (Rudar Prijedor)

3. Stefan Arbinja (Slavija, Istočno Sarajevo)

4. Jovan Bokić (Leotar, Trebinje)

5. Dejan Glišić (Kozara, Gradiška)

NAJBOLjI TRENER – NAGRADA “ILIJA MILjUŠ”

1. Darko Vojvodić (Borac, Banjaluka)

2. Mladen Žižović (Radnik, Bijeljina)

3. Dragan Mićić (Sloga, Gornje Crnjelovo)

4. Amir Durgutović (Borac, Šamac)

5. Miljan Radanović (Sutjeska, Foča)

NAJBOLjI FUDBALSKI RADNIK – NAGRADA “ILIJA PANTELIĆ”

1. Boris Stanišić (Zvijezda-09, Bijeljina)

2. Vico Zeljković (Borac, Banjaluka)

3. Zoran Deket (Ljubić, Prnjavor)

4. Savo Ružojčić (Tekstilac, Derventa)

5. Rodoljub Topić (Borac, Kozarska Dubica)

NAJBOLjI SUDIJA

1. Aleksandar Njegomirović (Prnjavor)

2. Jovo Karić (Trebinje)

3. Dražen Marić (Bijeljina)

4. Velimir Drinić (Modriča)

5. Siniša Lazić (Prijedor)