Dragan Bajić

Dragan Bajić i KK Igokea. Sin i porodica. Obostrana ljubav kao snaga hoda ka istom cilju – opstanku i pobedi, trijumfu nad dušmanima.
Posle tri vezane pobede u ABA ligi – Mornar, Cedevita Olimpija i FMP – Aleksandrovčani su ugledali osnovni cilj, ali iz Sarajeva su krenula podapinjanja kao arsenal uobičajenog opšte-životnog i političkog folklora, negativno nastrojenog ka Republici Srpskoj i svemu onome što dolazi iz nje!
Dragan Bajić se kao istinski sin vratio među svoje “Igose” da im pomogne u delikatnom i teškom trenutku, uspeo je da uskladi raštimovani košarkaški orkestar, vrati samopouzdanje, pobednički mentalitet… A onda je u režiji sarajevskog Sparsa i generalnog sekretara KS BiH Amera Čolana, zajedno sa klubom, bio na stubu ponižavanja i omalovažavanja, degradacije i diskriminacije. Etiketiran kao krivac za sve što ne valja u “Dejtonskoj zemlji” i njenoj košarci.
Sve je to, nekako, iz Sarajeva stiglo, kada je atmosfera u laktaškom hramu košarke postala pozitivna, ambijent pobednički, a Igokea pobegla sa začelja tabele Regionalne ABA lige. I kada se u nedelju veče, na meču protiv FMP-a, proslavio Dan Republike Srpske, Sveti Stefan.
Ništa nije slučajno!
Dragan Bajić, karakteran, dobar i profesionalan trener ne dozvoljava rušenje nečega što je niklo s ponosom, u teškim mukama, nepravdom okovano, a on bio deo svih tih trenutaka uzlazne putanje kluba. U vremenu kada je na naš narod konstantan pritisak sa svih strana, i na svim poljima, trener Bajić je sa Igokeom pokazao snagu i umeće u borbi za opstankom, čuvajući visoki moral i sportsku etiku u nepravednim uslovima koji okružuju Srbe ma gde god bili: u dalekoj Australiji, zemljama ujedinjene Evrope u razjedinjenoj Uniji, višemilionskom Čikagu ili na ovim mučnim balkanskim prostorima, od sliva reke Sane, preko Save i Drine, sve do Ibra, Morače i doline Vardara. 
Napad iz Sarajeva na Igokeu trener Aleksandrovčana kao častan čovek je doživeo kao atak na vlastitu porodicu i ponašao se – zaštitnički. Logično u takvim uslovima i situacijama. Reagovao je iz duše, kao svaki pravednik, na ničim izazvanu nepravdu. I poslao jasnu poruku: “nećete nas rušiti!” 
Igokea je jedan od retkih, ako ne i jedini klub iz Republike Srpske, u svim sportovima, koji na grbu ima iscrtane granice otadžbine i jedina igra prvenstvene utakmice protiv beogradskih večitih rivala Crvene zvezde i Partizana, što je privilegija odabranih iz najmlađe srpske zemlje. Zar bi to nekome trebalo da smeta? I još gore da bude povod za nesportsku odmazdu?
KK Igokea je sportski ponos Republike Srpske, njen zaštitni znak, a trener Dragan Bajić sin koji brani svoju porodicu, kao osnovnu ćeliju otadžbine. 
Ima li šta lepše nego kada više od dve hiljade ljubitelja košarke u dvorani zapevaju pesmu “Pukni zoro” i posvete je 9. januaru, Danu Republike Srpske?
 

Dragan Bajić