Mirko Novosel je čovek koji je bio svedok kako su se vizije Borislava Stankovića, jedna za drugom, ostvarivale i menjale svetsku košarku rapidno. Otuda je i stanovnik Kuće slavnih bio obavezan sagovornik u trenutku kada nas je napustio velikan magične igre pod obručima.

Jedan od čika Borinih savremenika koji ga najbolje poznaje, javio se iz doma u Zagrebu, gde je, kao i svi ostali širom sveta, u izolaciji.

- Pre svega, Bora je najveća osoba u istoriji jugoslovenske košarke! Apsolutno! Bora je bio taj koji je izuzetno zaslužan za razvoj jugoslovenske košarke u prvoj fazi, kada je bio generalni sekretar KS Jugoslavije, a posebno u drugoj fazi kada je bio generalni sekretar FIBA i kada ju je podigao na svetski nivo, da postane najbolja federacija od svih sportova na svetu. Nas dvojicu vezuje bliska saradnja, bili smo pre svega prijatelji. On je bio taj koji je, kada sam bio trener Lokomotive, zajedno sa Šaperom došao u Zagreb 1971. da mi ponude mesto profesionalnog trenera Jugoslavije, jer je Savez tada otvorio radna mesta trenera kadeta i juniora. Tada je počela naša saradnja. Kada je on otišao u FIBA, ta saradnja se još više razvila, naročito između 2000. i 2002. godine kada sam bio supervizor FIBA Suprolige.

Novosel je u dahu nabrajao sve što je Stanković uradio za košarku:

- Bora je sa svim svojim akcijama, posebno u savezu Jugoslavije, kada je doneta prva odluka da se prelazi sa letnje na zimsku sezonu, postojala je mala dvorana u Slavonskom Brodu. Zahvaljujući toj odluci počele su da niču dvorane. Onda i odluka o stvaranju domaćih talenata i vrhunskih igrača, znate da je u Jugoslaviji bila zabrana igranja stranaca baš zbog toga da bi se dala mogućnost našim talentima da se tu razvijaju. Onda i zabrana odlaska u inostranstvo pre 30. godine, sa izuzetkom od 28. Sve te akcije su dovele do toga da je Jugoslavija došla na svetski vrh, a Bora je bio glavni egzekutor svega toga. Najzaslužniji.

U trenutku kada smo se zahvalili Mirku Novoselu na izdvojenom vremenu, proslavljeni trener je želeo da doda:

- Samo mi je mnogo žao što neću moći da dođem na sahranu u Beograd, znate da su granice zatvorene. U Zagrebu smo isto u izolaciji, ne izlazimo na ulice. Samo neka se sve drži pod kontrolom. Koristim ovu priliku da preko vas iizrazim iskreno saučešće srpskoj košarci i svim ljudima za koje je, kao i za mene, odlazak jednog Bore Stankovića veliki, veliki gubitak.