Ivica Osim

Život je satkan od nepredvidivih situacija i teško čovek, udarajući o njegove hridi i trnje, može da opstane i istrpi ukoliko nije fleksibilan i ako ne shvati da iskrenih prijatelja, najčešće, nema, baš kao i to da je životni proces podešen tako da uvek stičemo nova poznanstva i prijateljstva.
Uvek je bilo i do današnjeg dana ostalo – sve je do ljudi.

Prijatelji postajemo od situacije do situacije koja se nacrta, posredstvom zajedničkog interesa ili nekog sličnog razmišljanja, a u turobnom vremenu savremene svakodnevice više je prijateljskih karika koje pucaju nego se vežu. To je najbolje na svojoj, ali i koži svoje porodice, posle 26 godina, osetio i shvatio legendarni Ivica Osim, fudbaler i selektor, čovek od autoriteta i ugleda, koji je više cenjen u dalekom Japanu, i uživa status božanstva, ili u Beogradu, gde će vam i danas reći da je neizbrisiv trag ostavio u Partizanu i da je bio selektor kakav se retko i pre i posle toga pojavio, nego u svom rodnom Sarajevu, kojem je posvetio mladost, zrelost, pozne godine, sve protkano ljubavlju i iskrenošću. Došao je do zaključka da prezime Osim današnjem Sarajevu ne odgovara!

Ne znam zašto prezime Osim ne odgovara u Sarajevu, a ne odgovara. Ima ljubomornih ljudi, to nam je jedina osobina u kojoj smo postojani, koju stalno potvrđujemo. Tvrdoglavo smo uporni da nekome slomimo vrat, bez obzira na argumente, rezultate. Naše ljude koči tuđi uspeh, neko zagazi u tu nesreću. Zato imamo nepotizam, korupciju, svugde nam je tako, ne možemo normalno da razmišljamo, sve mislimo da je neko nekome namestio, potplatio, završio nešto. To je naš usud i zato smo takvi kakvi jesmo – rekao je Ivica Osim sarajevskim medijima nakon što njegov stariji sin Amar nije izabran za selektora reprezentacije BiH.

Pre 26 godina bilo je ovako…

Beograd, Terazije, prostorije Fudbalskog saveza Jugoslavije, vanredna konferencija za novinare uoči puta na Evropsko prvenstvo u Švedskoj. Bio je 23. maj 1992. godine, samo sedam dana pre uvođenja sankcija Saveta bezbednosti UN Saveznoj Republici Jugoslaviji. Reprezentativci iz Hrvatske još tokom kvalifikacija za EP u Švedskoj napustili su “plavi” tabor.

Ivica Osim, u društvu tadašnjeg predsednika FSJ Miljana Miljanića, s kojim je šest godina delio i dobro i zlo, drugovao i tugovao, na izuzetno posećenoj konferenciji za novinare je, suznim očima, rekao:

Ostavka je, ovako, najdirektnija stvar kad čovek kaže: odlazim i gotovo je. Opet vam kažem, a to sam već ponovio, da ne verujem da mogu da idem, niti ću ići, ni u Firencu ni u Švedsku. Sve što mogu da napravim, ovako ljudski, i ako me neko bude pitao, tu nema problema nikakvih, to je moj privatni gest, a vi ga možete protumačiti kako hoćete... To je neka moja lična odluka, a ja neću da govorim radi čega i da objašnjavam, jer vi to vrlo dobro znate. Ali, ako ništa drugo, i ono jedino što mogu da učinim za taj grad pa da se i vi setite da sam se rodio u Sarajevu, a znate šta se dešava. Toliko.

Pre toga, danima i danima, razgovarao je sa Milanom Obućinom, generalnim sekretarom Sportskog društva Partizan, utučen i slomljen, zbog svega što se dešavalo na prostoru cele Jugoslavije, a pogotovo u Sarajevu. Obućina ga je tešio, pokušavao razumnim ocenama i procenama da ga smiri i umiri, ali nije išlo...

onda popularni Švabo napustio samo kormilo reprezentacije Jugoslavije već i klupu beogradskog Partizana s kojim je prethodne sezone bio državni prvak i gajio fudbal koji je plenio i oduševljavao sve ljubitelje ove igre, a u toj velelepnoj igri u istinskog asa izrastao je Predrag Mijatović, a ozbiljno se nametao Savo Milošević. Umesto njega na mesto selektora došao je Ivan Čabrinović koji, ispostaviće se, nikada to neće ni postati (usledile sankcije), dok su crno-beli na iznenadnu odluku Osima reagovali tako što su iz omladinskog pogona na klupu prvog tima “prebacili” golobradog Ljubišu Tumbakovića, kojeg im je Osim i preporučio, ističući da je Tumbaković trener pred kojim je velika budućnost. I bio je u pravu, a to su mu za sva vremena upamtili i u Partizanu, ali i Ljubiša Tumbaković!

Prošlo je više od četvrt veka. U međuvremenu Ivica Osim, kao apsolutni autoritet u fudbalu duboko nacionalno podeljene BiH angažovan je posle sankcija UEFA i FIFA da, predvodeći Komitet za normalizaciju FS BiH, 2011. godine uspeo se izboriti da se bira jedan predsednik, a onda po nacionalnom ključu rotira, jer će to doprineti stabilnosti i kontinuitetu rada Saveza. Verovalo mu se, primio ga je i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, razgovorao je i u Mostaru sa najodgovornijim hrvatskim političarima, dobio podršku za ono što je do tada bilo nezamislivo, a Bošnjak Elvedin Begić izabran je za prvog predsednika Fudbalskog saveza BiH. Zahvaljujući, pre svega, ugledu i autoritetu Ivice Osima.

Posle svega: da li su Ivica Osim i njegova porodica zaista balast današnjem Fudbalskom savezu BiH, ili je bila kamen temeljac postojanog Saveza i reprezentacije koja će stići čak do završnice Svetskog prvenstva u Brazilu 2014. godine, a pre toga, i njegovog dolaska na čelo Komiteta, Fudbalski savez BiH bio je u rasulu i FIFA mu je već pripremila oštre sankcije i zabranu nastupa reprezentaciji u međunarodnim takmičenjima?

-Jesam razočaran, to je moje pravo, što i sam Amar kaže: „Šta treba? Da je živim dugo kao slon da bi bio selektor?“. Zato sam razočaran, ali eto, nakon toliko godina i svega što sam dao, možda sam nešto i naučio o ljudima, kakvi su i šta su. Govorilo se možda je Švabo ovo ili ono, pa Željo je pobeđivao sa njim, osvajao trofeje, ja bio na drugom kontinentu, radio u Japanu i ljudi su govorili: „Ma, Amaru otac bira sastav, analizira protivnike, zato je Željo dobar…“ Čudo jedno. Ali to su naša posla… Ne želim tako – istakao je Ivica Osim.

Iako je njegov sin Amar Osim bio jedan od glavnih kandidata za selektora BiH, zbog rezultata koje je postigao kao trener i organizacionih sposobnosti u Željezničaru čiji danas juniori igraju završnicu Omladinske Lige šampiona u društvu sa Mančesterom, Interom, Pari sen Žermenom, Atletikom, Ralom, Ajaksom... Izvršni odbor FS BiH je početkom ove godine, ipak, izabrao bivšeg igrača Crvene zvezde i zagrebačkog Dinama Roberta Prosinečkog.

-O svemu tome, o procedurama treba da pitate predsednika Saveza, generalnog sekretara… Šta to ja imam tu komentarisati? Neću ništa u vezi toga. To je njihova stvar, ako je demokratija, odlučili su kako su odlučili i nema razloga da se zbog takvih odluka bunim. Imam privatno pravo da budem nezadovoljan i razočaran što nije Amar. A, znam da ima i te kako zadovoljnih što Amar nije selektor BiH – dodao je popularni Švabo.

Ivica Osim je od nekadašnjeg idola danas postao nepoželjan, balast u fudbalu BiH. Mnogi su mu okrenuli leđa, etiketirali su ga oni koji su zahvaljujući baš njemu došli tu, a po ničemu ne pripadaju fudbalu, niti im je tu uopšte mesto.

Gospodine Osim, Sarajevo je i dalje tamo gde je bilo 1992. godine, samo ljudi nisu isti…

Marić: Visoka moralna načela

Velimir Sombolac, Dušan Maravić i Ivica Osim

Govoreći nedavno za japansku državnu televiziju o odnosima između Miljana Miljanića i Ivice Osima, za vreme dok su sjajno vodili reprezentaciju Jugoslavije, poznati pisac i novinar Tomo Marić je izjavio:
-Osim i Miljanić su ljudi visokih moralnih načela, uz to i intelektualci, umni i obrazovani, tako da su njih dvojica u svemu, čak i u onome u čemu su se razlikovali, ili različito na stvari gledali, dolazili do zajedničkog rešenja, na obostrano zadovoljstvo, a u korist fudbala i reprezentacije Jugoslavije. Nikad nijednog ni drugog nisam čuo da su bilo šta rđavo izgovorili jedan o drugom; šta više, poštovali su se i uvažavali, s tim što je Osim Miljanića prihvatao i kao neprikosnovenog autoriteta u svetskom fudbalu, a Miljan to nikad nije zloupotrebljavao. Pametni ljudi uvek nalaze pametna rešenja, a to su bili Miljanić i Osim i otuda da je njihov zajednički rad bio izuzetno uspešan i plodonosan. 

Slavko BASARA/Sportski žurnal (Tekst objavljen u januaru 2018. godine)