Ivica Šurjak

BANJA LUKA – Nekadašnji fudbaler Hajduka i reprezentacije Jugoslavije Ivan Šurjak nalazi se u samoizolaciji u porodičnom domu u Splitu. Analizirao je svoju igračku karijeru, utakmice protiv Borca i lepotu Banjaluke. Kaže da je vinom objavio rat pandemiji i sa nestrpljenjem očekuje nove uspehe voljenog kluba.

Bio fudbal igra, industrija, biznis..., on je uvek pokret koji povezuje ljude nevidljivim nitima i služi da se pamti nekadašnje, analizira sadašnje i predviđa ono sutra što će doći.

„Majstori s mora“ su svi oni fudbaleri koji su gradili najzlatnije etape trajanja splitkog Hajduka. Ivan Šurjak je sa Peruzovićem, Luketinom, Mužinićem, Boljatom, Jovanićem u omladinskom timu Hajduka osvojio duplu krunu, preselio se u seniorski sastav, debitovao protiv Partizana i svojim golom doneo „bilima“ trijumf od 2:1. Ukupno je beli dres nosio 487 puta, postigavši 127 golova. Nedavno je obeležio 67.rođendan, a taj večiti mladić ljubazno je odgovorio našem pozivu za razgovor.

Gospodine Šurjak, svako poštovanje sportska legendo i gde ste se sklonili od pandemije, koronavirus  preti, nasrće, a samo najuporniji i najdisciplinovaniji ga odbijaju kao od šale?

„Hvala vam na pozivu, što ste se setili mene i pozdravljam vaše cenjene čitaoce . Nalazim se u svom domu u Splitu. Držim se reda i preporuka. Verujem da ovaj virus neće toliko dugo trajati, da ćemo uskoro početi normalno živeti“, odgovara Šurjak.

Poljud“ je bio najlepši stadion, bez dileme, u vreme one velike, zajedničke i drage zemlje. Banjaluka prelep grad, posebno kada se oseti dah najlepšeg godišnjeg doba. Dolazili ste u grad na Vrbasu, igrali ste za svoj Hajduk protiv Borca. Kada vas ponovo možemo očekivati u Banjaluci i u Republici Srpskoj,u BiH, a uvek ćete biti rado viđen gost i sportsmen?

„Meni je uvek bilo lepo u Banjaluci i u BiH, vežu me lepe uspomene. Dosta utakmica smo odigrali, Banjaluka mi je posebno drag grad. Nigde nama nije bilo lako, utakmice su bile neizvesne, nikada i nigde nije bilo favorita, mučili smo se često i u Banjaluci i tu je bilo dosta dobrih igrača“, priseća se Ivan Šurjak.

Uspeli ste sa Hajdukom da osvojite 4 titule i pet trofeja pobednika Kupa u nizu. To nikada nije uspeo niti jedan klub iz jugoslovenskog doba. Jeste li ponosni na tu činjenicu?

„Ponosni smo na sve što ste rekli. Pet puta pobednici Kupa SFRJ, pet godina ne izgubiti. Igrati protiv Zvezde, Partizana, Dinama, Veleža, Osijeka, Borca, Sutjeske, Želje, Olimpije..., to je odraz snage našeg tima. Četiri titule, takođe. Kako je bila jaka konkurencija, a treba pobediti u Vinkovcima, u Zenici, u Ljubljani, u Titogradu, u Kruševcu, u Nišu, u Sarajevu...Toliko je vrhunskih igrača bilo. I na mom mestu je bilo igrača ravnih meni, a ja sam bio u reprezentaciji jer je Hajduk blistao. Bilo je još momaka koji su mene mogli zameniti“, skroman je bio i ostao Šurjak.

Preselili ste se iz Splita u Pari Sen Žermen za tada basnoslovnih tri miliona francuskih franaka. Lep utisak imali ste i u Udinezeu i u Realu iz Saragose. Super uspešna karijera, ali ljudski je pitati – je li ostao žal za nečim da ste hteli, a da  niste uspeli?

„Ne znam. Kao dete sam došao u Hajduk, sa 11 godina. Kao što ste vi rekli, imao sam sreću da u debiju za prvi tim zatresem mrežu Partizana i da pobedimo. Tako sam ubrzao svoju karijeru, osigurao mesto u startnoj postavi. Stigao sam do reprezentacije i u drugom nastupu u Grčkoj dao sam gol, pobedili smo sa 4:2, Josip Katalinski je u Atini dao autogol, a onda je u Frankfurtu u mjstorici proslavio se, pobeđena je Španija i došli smo do SP. Igrali smo protiv Brazila na otvaranju, a ja bio standardan“, priseća se Šurjak.

Taj tim je izgledao ovako: Marić, Buljan, Hadžiabdić, Pavlović,Katalinski, Jerković, Petković, Karasi, Bajević, Aćimović, Džajić, Šurjak i Pižon Petrović. Selektori su bili Miljanić, Ribar, Rebac, Ivić i Ćirić. Sve legenda do legende, slažete li se?

„Apsolutno, u potpunosti se slažem. Izvanredna reprezentacija u kojoj ste imali fantastičnog Džajića, pa Aćimovića, Karasija. Nije bilo slabe karike. Mnogo mi je žao što u Nemačkoj nismo ostvarili nešto više. Naleteli smo na domaću Nemačku, izgubili smo 2:0, nismo trebali od njih izgubiti. Nadigrani Brazil smo trebali pobediti, Oblak u zadnjem minutu pogodio je okvir gola. Protiv Škotske smo vodili do zadnjeg minuta, Zair smo dobili sa 9:0“, analizira propušteno.

Punih 9 godina nosili ste dres državnog tima, ubeležili 54 nastupa i postigli 10 golova. Jeste li u kontaktu sa saigračima iz reprezentacije?

„Jesam, koliko je to moguće. Nekako nas prostori odvajaju. Ulazimo u neka životna razdoblja, nisam ni ja više mlad. Povlačimo se u svoje kuće, ali se trudim da se čujem sa dragim ljudima. Bio sam u Beogradu na sahrani legendarnog Miljana Miljanića. Ljudi prolaze u vremenu, ali ostaju uspomene i sećanja“, nastavlja Šurjak.

Od svih zemalja koje su nekada bile bratske republike, najveći uspeh ostvarila je Hrvatska. Ima bronzu i srebro sa planetarnih fudbalskih šampionata. Hoće li, po Vama, nešto slično ostvariti BiH, Srbija, Slovenija... Prehrabro je to očekivati od Makedonije ili Crne Gore?

„U pravu ste za sve što ste rekli. Treba biti iskren i reći da uspeh Hrvatske se meri sa nemogućim. Igrati u finalu SP je skoro pa nemoguće. Imali smo i sreće, dosta utakmica dobiti u produžecima i na penale. To je sport. Srbija ima fantastične igrače, igraju u velikim klubovima. Ipak, tu su nekakvi potresi, selektori brzo odlaze, a mentalitet je sličan nama. Pogodili smo sa Dalićem u izboru, obezbedili smo zajedništvo među igračima. I Bosna i Hercegovina ima niz fantastičnih igrača i realno je da ostvare dobar uspeh. Ponoviću, potrebna je sreća da se dođe do vrha“, podseća Ivan Šurjak.

Šta se Ivane događa sa velikim Hajdukom, toliko trofejnim kolektivom, pa nikako da se izbori sa Dinamom, Rijekom...?

„Istina, nažalost. Ja sam za to da Hajduk prestane dovoditi skupe igrače sumnjivog kvaliteta , nego da se bazira na svoju školu talenata. Turbulencije prate Hajduk. Čeka se da postane puno bolji. Hajduk mora prepoznati talente ka Livnu, Dubrovniku, Šibeniku, Zadru i da se stvori tim koji će parirati Dinamu“, dodaje on.

Slovite za ikonu splitskog sporta, pa, ipak, ste svojevremeno izjavili da ste srećan čovek što ne radite u hrvatskom sportu? Jeste li to,zaista, izjavili i šta je bio povod za tu izjavu?

„Puno sam putovao, puno golova postigao, ko zna koliko intervjua dao. Dođete u situaciju da tražite svoj mir. Nisam u toj izjavi nikog želeo povrediti, samo sam hteo reći da me puste na miru, da u kući uz bočicu vina gledam utakmicu i čekam da moj Hajduk pobedi“, iskreno će Ivan Šurjak.

Ivane, hvala vam na razgovoru. Zagrljaj Banja Luke je toliko veliki da u njemu ima mesta za svakog, a vi ste bili i ostali ne svako nego neko. Čuvajte se pandemije, želimo vam dobro zdravlje, dug život i još niz razgovora na temu sporta i dobra među ljudima...

„Isto želim i ja vama. Hvala vam na pozivu, da se svi čuvaju pandemije. Sve pozdravljam pesmom ’Miljacka’ Halida Bešlića. Nadam se da Miljacka neće porušiti mostove, ostaće uvek mostovi među dobrim ljudima, a proći će i pandemija“, zaključio je veliki fudbalofil.

Ivan Šurjak, za prijatelje „Šure“, u mladosti je ostvario toliko da će baš dugo trajati. Porodica, sport i prijatelji ispunjavaju mu život.

Ništa lepše, ni vrednije...