Jedan od legendarnih srpskih košarkaša, Čačanin, Radmilo Mišović nedavno je proslavio svoj 77. rođendan. U jutarnjim satima, u kafeu “Koš”, najviše zahvaljujući ćerki Jovani, okupili su se bliski Radmilovi prijatelji.

Doduše, neki su došli po navici, na jutarnju kaficu i prijateljsko ćaskanje, a ovoga puta imali su razlog više. Poznato je da Mišović, kad su ovakve stvari u pitanju, ne želi da se eksponira. Ali, manje je poznato da je bio talentovan za više sportova. 

- Igrao sam rukomet, fudbal, a bavio sam se i gimnastikom. U tom periodu bilo je dobrih sportista, fudbalera, pa mi i sad godi što sam bio centarfor Čačka na takmičenju gradova iz Srbije. Bio sam dobar rukometaš, međutim, paralelno su se igrale kvalifikacije za ulazak u Prvu ligu, čačanskih rukometaša, ali i košarkaša Borca. Otišao sam na košarkaške kvalifikacije jer sam više voleo košarku. Tereni su mi bili na nekoliko desetina metara od kuće – Mišović se priseća svojih početaka.

Vremena u kome je odrastao, Mišović se seća sa setom:

- Tada nam je malo toga bilo dostupno, nismo mogli da gledamo utakmica kao danas. Košarkaški mečevi su se završavali sa jedva pedeset datih poena. Mojim ulaskom u prvi tim Borca dobio sam priliku da gledam Iva Danea. Tada sam shvatio da moram da vežbam skok šut jer sam do tad šutirao sa obe ruke. Mnogo sam radio, trenirao, a samim tim i napredovao.

Mnogi navijači Borca smatraju da je Mišović zaslužan za ekspanziju košarke u Čačku. Radmilo je „povukao nogu” pa su potom došli Kića, Žoc, Vlade, Arso, Drobnjak, Sajo, a za njima i ostali.

- Mislim da sam puno dao pre svega Borcu. Prvo kao igrač, kasnije kao funkcioner. Zaokružio sam priču. Podsetiću, u jednom trenutku, petnaestak bivših košarkaša Borca igralo je u vrhunskim klubovima Evrope. A to nije bilo tako davno. Međutim, mlađe generacije to ne znaju. Mora da im se stalno govori. Da se podsećaju na uporan i ispravan rad. Pre svega kad su tehnika i šut u pitanju. Čačak je bio prepoznatljiv po dobrim bekovima, dobrim šuterima.

U Čačku se uvek vodila, i još uvek se vodi, polemika ko je bio bolji igrač Mišović ili Dragan Kićanović. Često se čula opaska da je Kića bio najbolji igrač Evrope, ali ne i Čačka. Taj primat je kod mnogih držao Radmilo.

- Kića i ja smo veliki prijatelji. Svojevremeno sam ga prihvatio kao brata i zbog toga me Kićan poštuje i voli. To prijateljstvo je ostalo do današnjih dana, ali ne samo sa njim. Evo vidite, mi čačanski sportisti se i dalje poštujemo. Tu u sada Ćuka, Gagilo, Piper, Biorac…”. (Dušan Radonjić, Predrag Kulašević, Slavoljub Piper i Zoran Biorac, prim aut.).

U sećanje legendarnog košarkaša najdublje se urezala jedna utakmica.

- Meč između Jugoplastike i Borca u Splitu. Na toj utakmici postigao sam 57 poena, a to mi je bio poslednji test za reprezentativni poziv. Nisam ga dobio pa i sad smatram da sam strašno oštećen. Selektor je bio Ranko Žeravica, ali od te utakmice proradio je još veći inat. Radio sam i trenirao još više i sad sam siguran da ne bih sve postigao da nije bilo tog inata.

Borac je na pragu plasmana u ABA ligu, ali je blokada zbog virusa Kovid -19, barem za sada, odložila promociju.

- Iskreno, uvek sam bio protiv ABA lige kao takvog formata. Učešćem naših klubova na Jadranu oslabili smo srpsku ligu. Evo, Borac je peti klub koji će igrati ABA ligu što znači da smo mogli da podignemo kvalitet KLS–a. Preovladali su pojedinačni interesi. Naši najbolji treneri rade u inostranstvu. Pazite, nakon što smo postali prvaci sveta u Manili 1978. godine sa doktorom Boškovićem doveli smo ceo reprezentativni stručni štab u Borac. Na čelu je bio profesor Aleksandar Nikolić sa kojim sam imao čast da vodim duge razgovore. Kod čuvenog Bunkera. Puno se naučilo od čuvenog Profe”. 

Mada se distancirao od sportskih dešavanja Mišović podvlači da redovno gleda utakmice Evrolige.

- To jedino i gledam, ali ne mogu da se načudim čudu. Pojedini igrači plaćeni su milionima evra, a ne mogu da pogode tablu, da ubace penale… Strašno. U naše vreme to nije moglo da se desi. Sad pojedinci ubace petnaestak poena, a onda se ne skidaju sa televizija, stranica štampe... Šta bi bilo da upišu po 50 poena. Kad sam na nekoj utakmici postigao manje od 20 poena, sedam dana sam bio na tapetu, izložen kritici, jer je bilo normalno da ubacim 30 i više koševa po meču. Da podsetim, tada nije bilo trojki - konstatovao je Mišović.