SKOPLJE -  Nekadašnji as Vardara i Crvene zvezde i nesuđeni prvotimac splitskog Hajduka, Dragi Kanatlarovski, otkriva da su mu dva trenutka ulepšala život – prelazak u Zvezdu i nedavni plasman Severne Makedonije na prvenstvo Evrope.

Dragi Kanatlarovski je 8.novembra navršio 60 godina, a svaka od njih u fudbalskom pogledu bila je cvetni maj. Ponikao je u Pelisteru iz rodnog Bitolja, potpunu afirmaciju stekao u Vardaru, fudbalsku zrelost doživeo u Crvenoj zvezdi, inostrani angažman načinio u Španiji i u Tuskoj, oblačio dres Jugoslavije i Makedonije i sebi čvrsto obećao – u fudbalu dok život traje!

„Hvala vam što ste se setili mene. Pozdrav svim čitaocima“, započeo je svoju priču Kanatlarovski.

Njegovo dokazivanje u Pelisteru trajalo je tri godine. Nije gubio vreme. Ostvario je 98 zvaničnih nastupa, postigavši 10 pogodaka. Lep učinak u rodnom gradu, budući da je fudbaler sredine terena sa, slobodni smo reći, više defanzivnim zadacima.

„Dobra definicija i formulacija moje pozicije. Veliki radijus kretanja, ogromna količina trčanja tokom jedne utakmice. Neke moje utakmice nisu upisane. Istina je da sam u Pelisteru igrao pet godina, a pre 1980.godine igrao sam u nižim ligama. Nakon Pelistera, otišao sam 1985.godine u Vardar i tu sam stekao potpunu afirmaciju. To i ne čudi, ko je sve igrao u taboru makedonskog velikana“, rekao je Dragi Kanatlarovski.

U ono vreme što je vredeloVardar je doveo u svoje redove. U Skoplju je  odigrao 88 utakmica, postigavši 11 golova. I ono što je najvažnije – sa Vardaromje bio prvak Jugoslavije, igrao u Kupu evropskih šampiona onda kada je Porto bio među najboljim klubovima na kontinentu. To se ne zaboravlja.

„To se ne sme zaboraviti. Međutim, malo je poznato da sam trebao pre Vardara da potpišem za Crvenu zvezdu. No, predsednik Pelistera je rekao da samo mogu u Hajduk. Potpišem predugovor sa Splićanima. Iznenada je stiglo obaveštenje da mogu samo u Vardar. Pređem u Skoplje i kada su neki klubovi ostali bez bodova, mi smo postali prvaci Jugoslavije te 1987.godine. Za Vardar su igrali Darko Pančev, Čeda Janevski, Toni Savevski, Ilija Najdoski, VujkeStanojković, ja… Ipak, u Kupu evropskih šampiona izvukli smo tada možda i najbolji klub na kontinentu, ekipu Porta i ništa se nije moglo ostvariti“, priseća se Kanatlarovski.

U leto 1989.godine stigao je u Crvenu zvezdu. Tada je trener bio Dragoslav Šekularac.Skoro da su svi snovi tada ostvareni.

„Počnem u Bitolju, odem u Vardar, pa stignem u veliku Crvenu zvezdu. Tada je privilegija bila gledati Beograđane, a ne igrati. Igranje je ostvarenje svih snova, Crvena zvezda jeste bila najveći jugoslovenski fudbalski kolektiv“, podseća on.

Velikan Radio Beograda Marko Marković je 18.oktobra1989.godine na svoj način opisao drugi od četiri pogotka Crvene zvezde protiv Žalgirisa. Čuva se to u sećanjima. Taj gol važi za jedan od najlepših u evropskim nastupima „crveno – belih“. I DragijuKanatlarovskom to je jedan od najlepših trenutaka u karijeri.

„Bilo je dosta lepih trenutaka. Ta utakmica donela je prepunu Marakanu, ko zna koliko lepih akcija. Taj moj gol obeležio je moju karijeru, jedan je od dva ili tri najlepša momenta solidne karijere. Pobedili smo 4:1, slavili i u Viljnusu, pa pobeda protiv Kelna od 2:0, ali onda je stigla neviđena nepravda u Nemačkoj“, priseća se on.

U Zvezdi je proslavioDuplu krunu, pa se otisnuo u Španiju i tamo sa Deportivom ostvario povratak u La ligu Španije. Onda godinu dana pauze, pa nova izdanja u Turskoj. Svagde je ispoljavao suvi profesionalizam i tu ljudsku dimenziju. Ne skriva da mu godi što ga mnogi svrstavaju među 11 najboljih fudbalera u istoriji makedonskog najpopularnijeg sporta.

„Prija mi. Ona lepa zemlja od 20 i nekoliko miliona ljudi. Koliko vrhunskih fudbalera, paklena konkurencija. Kvalitet da su nam zavideli mnogi iz inostranstva. Pamte ljudi kvalitetna izdanja, a svaki sportista treba da bude čovek. Prvo čovek, pa sve ostalo“, napominje Kanatlarovski.

Imao je jedan nastup za Jugoslaviju i 12 u dresu Makedonije. Objašnjavati koliko je jaka bila konkurencija na svakoj poziciji bilo bi uzaludno gubljenje vremena. Zadovoljan je ostvarenom karijerom za koju mnogi veruju da je skoro pozlaćena. Možda, da je ostao godinu dana još u Beogradu, pa da bude deo prvaka Evrope, bilo bi po njegovoj meri.

„To je istina! Šteta što nisam ostao u Zvezdi i što nisam odigrao još koji put za Jugoslaviju. Imao sam 12 nastupa za amatersku reprezentaciju i to je bila odskočna daska za odlazak igrača vani. Kada se zemlja raspala, ja sam imao 30 i nešto godina, pa sam u reprezentaciji Makedonije imao 12 nastupa. Da sam tada bio mlađi, igrao bih više utakmica u državnom timu i, kao defanzivac, postigao sam dva gola“, govori on.

Vodio je Makedoniju, Belasicu, Pobedu, Vardar, Kumanovo, pa Novi Pazar, subotički Spartak, Lokomotivu izPlovdiva, Radnički Kragujevac, Velež i Lovćen. Opšte mišljenje fudbalskih trenera je da bi zajednička liga Jugoslavije danas bila među 4-5 u Evropi. Nema te zemlje, nema jake lige, pa nema ni Bog zna kakvih rezultata ni klubova ni reprezentacija država koje su nekada bile stubovi te zemlje. Doduše, Makedonija se plasirala na Šampionat Evrope, ali druge zemlje nekako tavore u poslednjih nekoliko godina, osim Hrvatske koja ima razloga da se hvali učinkom.

„Tačna definicija, mada je BiH igrala u Brazilu. Sada je Severna Makedonija izborila nastup na velikom takmičenju. Ovi igrači zaslužuju sve pohvale. Makedonija treba da se divi svojim junošama, ali verujem da će biti još razloga za slavlje“, zaključio je svoje kazivanje za naše čitaoce nekada vrsni fudbaler.

Tamnoputo momče – Makedonče, Dragi Kanatlarovski po igrama koje je ispoljavao, pa i klubovima za koje je nastupao, zasluženo je svoje ime posložio u fudbalske almanahe za pamćenje.

Nekadašnja četvorka Crvene zvezde svrstala se među asove makedonskog fudbala kakvi su KirilDojčinovski, Blagoje Kitanovski, VasilRingov, Darko Pančev,Ilija Najdoski, Vujadin Stanojković i svi oni čija imena su zasluženo u riznici trajanja, gde zaborav ne dopire. Dragi Kanatlarovski je nekadašnji delija Vardara i Crvene zvezde.

Uvek su na ceni fudbalski umetnici…