Boško Đurovski
BEOGRAD – Četvrtog marta 1987.godine, na 42.rođendan Crvene zvezde, najveći i najtrofejniji srpski fudbalski kolektiv bacio je na kolena Real. U trijumfu sa 4:2 protiv Madriđana kapiten Boško Đurovski bio je junak i najsjajnija figura na zaleđenom terenu „Marakane“. Brzo promičemo u vremenu, prohujalo je 34 godine od velike fudbalske fešte, istorijskog trijumfa Crvene zvezde protiv do tada najvećeg, najbogatijeg i najtrofejnijeg evropskog kluba, španskog Reala. Stojanović, Krivokapić, Radovanović, Bračun, Elsner, Janković, Đurović, Boško Đurovski, Cvetković, Stojković i Mrkela upisali su se zlatnim slovima u istoriju fudbala, a velika osmica, kapiten, nezaustavljivi Boško Đurovski bio je i najveći i najbolji. Prvo je u 7.minutu pogodio mrežu Španaca, a onda je u 84.minutu iznudio kazneni udarac, jer ga je Bujo raspalio po glavi, po vratu, kako je stigao, gde je stigao..., kako je u prenosu rekao legendarni radijski reporter Marko Marković.
Stariji od braće Đurovski kaže da se i danas velika pobeda protiv moćnog Reala čuva u lepim sećanjima i uspomenama.
„Drago mi je što sam u prilici da u svoje i u ime te generacije govorim o pobedi protiv Reala. I DŽajina generacija savladala je Špance, ali mi smo to uspeli na -11. Tada smo bili bolji od imena kao što su Bujo, Kamačo, Galjego, Sančez, Valdano… I tada sam rekao i sada ponavljam da smo ih bacili na kolena. Neki listovi dali su mi ocenu 10. Zaista sam odigrao fenomenalno, to je moja utakmica života“, govori Boško Đurovski.
Reklo bi se da je tada počeo da se stvara tim koji će kasnije da bude evropski i klupski prvak sveta.
„Slažem se. Malo je nedostajalo da i ranije ostvarimo nešto slično. Mislim da nas je Keln sputao ili ko već, ali tim ljudi na čelu sa Draganom DŽajićem imao je petogodišnji plan od 1987.do 1992.godine. Ono što nije moja generacija uspela, jeste uspela ona druga. I danas kada sretnem igrače koji su uspeli u Bariju, sa zahvalnošću govore o mojoj generaciji, o fudbalerima koji su bacili na kolena slavni Real. Kasnije je došao i Ljupko Petrović i još jedan broj igrača, pa je ostvaren san svih pristalica Zvezde širom sveta“, nastavlja Đurovski.
U poslednje vreme Crvena zvezda ostvaruje korak dalje na međunarodnoj sportskoj sceni u odnosu na period nakon izolacije i nesrećnih sankcija.
„Zvezda ruši neke rekorde. Predsednik Svetozar Mijailović, direktor Zvezdan Terzić, te sportski direktor Mitar Mrkela nižu šampionske zvezdice, sve češće i duže boravimo u Evropi. Nadam se da ćemo uskoro biti i u završnici evropskih takmičenja. Da se, narodski rečeno, vrate stari i zlatni dani slave na Marakani“, želi nekadašnji Zvezdin kapiten.
4.marta 1945.godine osnovano je SD Crvena zvezda. Šta Bošku Đurovskom Crvena zvezda znači?
„Crvena zvezda je za mene život. Od malena smo moj otac Cvetko, brat Milko i ja navijali i voleli Crvenu zvezdu. Ona me nosila snovima, čudnom energijom, vetrom ugodne snage išao sam ka Beogradu. Verujem da će mene taj poletarac da leluja ceo život. Jer, dok budem bio živ voleću svoju Crvenu zvezdu“, priznaje Boško Đurovski.
Ostao je u fudbalu, sedeo je i na užarenoj klupi Crvene zvezde, sarađivao je i sa Draganom Stojkovićem Piksijem. Kakvi su njegovi planovi u trenerskom pozivu, a, opet, koliko je dobio srpski fudbal u selektoru Stojkoviću?
„Radio sam sa Piksijem, a pre smo zajedno igrali, pa i na čuvenoj utakmici protiv Reala. Osvojio sam kao trener sa Zvezdom duplu krunu. Piksi je bio predsednik kada sam preuzeo Zvezdu, a Duško Bajević otišao sa klupe. Onda smo u Japanu proveli šest prelepih godina, osvojili tri titule sa Nagojom i nastupali u kvalifikacijama za azijsku Ligu šampiona. Srbija je mnogo dobila njegovim imenovanjem za selektora. Ima znanje, ugled, veliki je autoritet. Treba povratiti kult reprezentacije, a to ne donose igrači nego narod. Navijači prave kult reprezentacije i kada se oni vrate na stadione tada će sve biti bolje. Molim sve navijače iz Srbije, iz Republike Srpske, iz Crne Gore i ostalih zemalja da dolaze i pruže podršku Srbiji , selektoru Draganu Stojkoviću. Svi zajedno ćemo stići do toliko željenog cilja“, smatra proslavljeni as.
Boško Đurovski je u Crvenu zvezdu stigao sa 14 godina. Za seniorski tim nastupao je 11 sezona, odigrao 509 utakmica i postigao 103 gola. Za to vreme Zvezda je šest puta bila prvak i dva puta osvajač državnog kupa. Igrao je za reprezentaciju Jugoslavije i Makedonije, ali i selekciju sveta kada je slavni Ziko završavao karijeru. Njegova druga kuća, Crvena zvezda završila je 31.prvenstvo kao šampion, 24 puta trijumfovala je u Kupu, pa dva puta u Superkupu Jugoslavije, jednom je uspela u Nacionalnoj Kup ligi. Svakako , najznačajnije je da je bila šampion kontinenta 1991., te klupski prvak sveta poslednjih dana iste godine. Brojke iznosimo zbog 76.rođendana Crvene zvezde. One možda sve ne kažu, ali ako se ljubav može brojkama meriti – onda se Crvena zvezda i Boško Đurovski istinski vole. I to je ona prava ljubav.
A takve ljubavi traju doveka...
Poz | Tim | Utak | Pob | Ner | Por | Bod | |
1 | Crvena zvezda | 38 | 35 | 3 | 0 | 108 | |
2 | Partizan | 38 | 31 | 2 | 5 | 95 | |
3 | Čukarički | 38 | 22 | 8 | 8 | 74 | |
4 | Vojvodina | 38 | 21 | 8 | 9 | 71 | |
5 | TSC | 38 | 17 | 7 | 14 | 58 | |
6 | Radnik | 38 | 16 | 7 | 15 | 55 | |
7 | Mladost (L) | 38 | 15 | 9 | 14 | 54 | |
8 | Proleter | 38 | 15 | 8 | 15 | 53 | |
9 | Spartak ŽK | 38 | 15 | 7 | 16 | 52 | |
10 | Metalac | 38 | 13 | 13 | 12 | 52 | |
11 | Napredak | 38 | 14 | 8 | 16 | 50 | |
12 | Radnički (N) | 38 | 13 | 10 | 15 | 49 | |
13 | Novi Pazar | 38 | 14 | 7 | 17 | 49 | |
14 | Voždovac | 38 | 13 | 9 | 16 | 48 | |
15 | Rad | 38 | 14 | 6 | 18 | 48 | |
16 | Javor Matis | 38 | 12 | 10 | 16 | 46 | |
17 | Inđija | 38 | 10 | 5 | 23 | 35 | |
18 | Zlatibor | 38 | 7 | 8 | 23 | 29 | |
19 | Mačva | 38 | 7 | 4 | 27 | 25 | |
20 | OFK Bačka | 38 | 3 | 7 | 28 | 16 |