Stižu svitanja dana i nekoliko meseci raspleta čudesne teniske sezone, ne overene istorijskim pečatom, tek bilo je to 2021.godine. Međutim, neke istine, uz nedoumice i različita tumačenja, same su se od sebe kazale i toliko toga pokazale!

Ne oglašava se Novak Đoković; biće da jaki, baš kakvi su veliki šampioni, rastu i jačaju u osami. Drugi pričaju po nalogu sponzora i svojih mecena ako treba bajke, zašto ne i basne po potrebi, može i „grička veštica“ svetska šarada i parada novostvorenog hoh društva.

 Ali, nikad niko nije ogoleo i potkazao život i vreme koje mukotrpno trošimo kao sada sport, a u toj beskrajnoj porodici posebno mesto zasluženo je dobio tenis. Čak mu je dodeljen status planetarnog glasa svih ovozemaljskih naroda, a biblijski to je onda i glas Boga! Na taj način, činilo se, da je „beli sport“ privilegovan kao igra bogatih i svetskog džet seta, te postao je isključivo gala -  zabava slavnih, moćnih, uticajnih, na sve ispod nebeske kape!

 Kad, ono, gle čuda: slavenski narod, kojima ta i takva moć nije svojstvena, nije deo njihovog habitusa , ni naroda ni pojedinačno, izrasli su u glavne protagoniste teniske čarolije poput Novaka Đokovića, Daniila Medvedeva, Andrea Rubljova…

 Ne retko, u poslednje vreme, u Melburnu na Vimbldonu, Rolan Garosu, Njujorku…kada slavenski momci nemilosrdno ruše rivale u ložama prve klase vidimo nakinđurene gospođe i nalickanu gospodu, svih starosnih dobi, s kiselim osmehom bez smisla!

U toj njihovoj „igri bez granica“ imaju podršku uticajnih medija, štampanih, printanih, društvenih mreža i svih drugih elektronskih čudesa kojima je sve dozvoljeno – da izmišljaju, vređaju, lažu, ponižavaju, jednostavno – probili su dno dna!

Neće ići!

Nije zlo znalo s kim ima posla, tako zbore i Kočićevi junaci sa zmijanskih vrleti, ali su znali slavenski potomci i vanserijskom nadarenošću, toliko i prkosom i inatom, bivaju još snažniji i još bolji. Danas oni vladaju teniskim svetom!

Oni drugi, kao i gospoda bez gospodskih manira, nikada neće shvatiti, a pogotovo prihvatiti, da se u tamnom jezeru nikad niko nije ogledao; neće ni oni! Biće im to mrkli mrak izgubljenih sećanja! Svet nastao na sili i otimačini, porobljavanju i preziru, ovim drugima, verujućom „božijom decom“, dalek je i nerazumljiv, liči im na izvrnuto božanstvo nedokučivosti.

U kojem smo svetu danas?

Najskuplje se plaća cena greha, ima, svedoče verski visokodostojnici, noći i sada kad se na Golgoti odnekud čuje urlik jauka barabe; otud i Kainu nikad nije dato pokajanje!

Ili će se ljudi oljuditi, ne zato što žele, već drugog izbora neće imati, grobnu tišinu čuće samo oni; tad će i shvatiti da je Bog rekao istinu, a čovek neistinu! Onda će i Novak Đoković, Srbin, čovek vernik, teniski maestro, biti na pijedestalu od zlata, prolazeći, prethodno, istim putem kroz granje i nebo, kao njegov genijalni sunarodnik Nikola Tesla.

 Uz širok osmeh, baš đokovićevski, sa smislom života i ljudske sreće, a u slavu sporta i tenisa.