Čovečanstvo se nalazi u hodniku pripreme za kolektivnu lobotomiju, samo će retki uspeti da sačuvaju svoju ličnost i ostaće svetli primeri, ambasadori istine i ljubavi. 

Da je današnji svet zalutao u ćorsokak pokazuju sva “silovanja” međunarodnog prava koje inauguriše falsifikatore istorije, lažove i prevarante, siledžije, rušitelje slobode kakvi su bili 1914. i 1939. godine. Slobode je sve manje. Uočljivo je to i na malom parčetu balkanske zemlje nazvane Bosna i Hercegovina u kojoj je na sceni izvrnuti egzorcizam…

Fudbal kao nezaobilazni deo svakog društva i države je pravi primer kada nečiste sile prljaju sve što je svetlo i sveto, pa tako dolazimo i do činjenice da oni koji su se do juče zaklinjali u reprezentaciju BiH kao svetinju danas je ruše, razgrađuju, uništavaju, iz samo njima znanih razloga. Primetio je to i selektor Ivajlo Petev rekavši javno šta misli o tim i takvim, direktno njima, što se kaže “u brk”. Zamena teza je unosan, ali ne i dugotrajan posao, posle kojeg ostaju žestoke posledice.

Fabrikovanje navodnog sukoba selektora Peteva i jednog od najboljih igrača “Zmajeva” Miralema Pjanića prevršilo je sve neukuse novinarskih podlih konstrukcija, čime je ukaljana jedna časna i cenjena profesija. Zbog čega su se fotografije Pjanića u kafani sa nargilom pojavile uoči utakmice BiH – Ukrajina, kada su, kako sam igrač kaže, stare nekoliko godina? Kome je i zašto trebao iskonstruisani sukob Petev - Pjanić? Zbog čega je jedan od ljubimaca navijača i junak preko noći postao “persona non grata”?

Na ova pitanja je, zaista, teško odgovoriti. Ali, da je organizovana hajka – jeste!

Sve što dolazi iz Republike Srpske za federalno Sarajevo je neprihvatljivo: predsednik Fudbalskog saveza BiH Vico Zeljković, njegov savetnik Zvjezdan Misimović, takođe nekada ljubimac navijača i novinara, kao retki Srbin koji je igrao za “Dejtonsku zemlju”, većina funkcionera i članova komisija “krovnog” Saveza iz gradova srpskog entiteta, bugarski stručnjak Ivajlo Petev jer je došao na mesto selektora po predlogu Republike Srpske… Primera je bezbroj, moral je jedan i jedini, a istina trajna kategorija. Resetovanje i povratak na izvorne vrednosti su neizbežni.

Možda je Miralem Pjanić ponajviše grešan zbog činjenice da je njegov otac Fahrudin nekada branio za brčansko Jedinstvo i Drinu iz Zvornika, klubove koji se danas takmiče u sistemu Fudbalskog saveza Republike Srpske? Ništa nije isključeno.

Poruka je više nego jasna: i da je izboren baraž za Katar i da se otišlo na Mondijal u Aziju, čak da se uđe i u finale ostog, ništa se ne bi promenilo. Uvek bi se čekao pogodan trenutak za izliv patološke mržnje prema jednom od dva dela zemlje, overenog na tlu Amerike, u Dejtonu na Aranđelovdan, pre 26 godina, a “multietničko” Sarajevo i dan-danas to negira. Republika Srpska praznikuje 21. novembar, ne i Federacija BiH. Nismo svi isti i dobro je da je tako. 

Lako je nama s njima, znamo ih i stavove njihove, ali znamo i nas. Šta ćemo sa mangupima u vlastitim redovima?

Slavko BASARA/Sportski žurnal