Foto: ABA liga

Nakon šest trofeja u godinu ipo dana, Dejan Radonjić napustio je Crvenu zvezdu. Licitiralo se sa imenima potencijalnih nasljednika, od onih nerealnih poput Lasa, do onih realnih a na kraju je za trenera imenovan Vladimir Jovanović. Njegov dolazak znači i početak neke nove Zvezde.

U oba mandata Dejana Radonjića, Zvezda je imala svoj prepoznatljiv stil. Akcenat je bio na čvrstoj odbrani, dobroj tranziciji i timskoj igri. Prošle sezone Zvezda je imala defanzivno premoćnu ekipu ali je često falilo rješenja u ofanzivnom dijelu. Sada ne bi trebalo biti tako jer će koncepcijski Zvezda dosta drugačije izgledati.

Vladimir Jovanović je trener koji je mlad ali u isto vrijeme perspektivan i sa prepoznatljivim stilom. On je neko ko voli bržu košarku ali voli i da ima atletski moćnu ekipu. Takav je bio njegov FMP koji je igrao sjajno pod njegovim vodstvom a tako je igrala i Cibona dok je bio njihov trener sve dok nisu krenule povrede i problemi.

Dakle, takvu košarku treba očekivati i od Zvezde. Na kraju krajeva, prvo pojačanje se i uklapa u takvu priču jer je Nedović idealan igrač za stil kakav forsira Jovanović kroz svoju karijeru. Takođe, i dva košarkaša koja su blizu Zvezde uklapaju se u viziju Jovanovića. Hasan Martin ej atletski izuzetno moćan igrač i odličan defanzivac. Dalibor Ilić je takođe atleta, igra sjajnu odbranu a pri tome je veoma brz za svoju poziciju i popravio je šut za tri poena.

Sve ovo ide u prilog činjenici da Jovanović zna šta hoće i da ekipu pokušava sklopiti po svom ukusu. Taktički je izuzetno potkovan i često je spreman usred meča promijeniti plan i krenuti na neku bekap opciju. Neko je ko ne radi šablonski i rotacije pravi u zavisnosti od dešavanja na terenu.

E sad, kod njega bi problem mogao biti nešto drugo. Činjenica je da nema iskustva na nivou na kome igra Zvezda. Međutim, to nužno ne mora biti problem. Mnogo je bitnije kakve će reakcije biti ako se desi par poraza u ranoj fazi sezone. Navijači a prije svega uprava, morali bi biti strpljivi jer Jovanović je neko kome će možda trebati vremena da uspostavi sistem na način koji njemu odgovara.

A pritisak će biti ogroman jer sudeći bar po prvim reakcijama, mnogi su ga već dočekali ''na nož'' jer se pribojavaju slučaja Alimpijević. Međutim, velika je razlika jer je Alimpijević bio neko ko je vrlo malo odlučivao o selekciji ekipe dok Jovanović očito slaže ekipu i pokavaša da je složi onako kako njemu to odgovara.

Tokom svoje karijere izvlačio je maksimum iz svojih igrača. Stefan Đorđević i Aleksa Radanov igrali su sjajno pod njegovim vodstvom. Gegić i Branković su dosta napredovali radeći sa njim u Ciboni. Takođe, dosta je napredovao kod Jovanovića i Stefan Lazarević iako su ga u tom periodu mučile povrede.

A Lazarević je sada u Zvezdi i dočekao je svog bivšeg trenera. On bi vrlo lako mogao biti čovjek od povjerenja Vladimira Jovanovića i neko ko će eksplodirati u narednoj sezoni. I prošle je pokazao defanzivno da može dosta doprinijeti a ofanzivno ga Radonjić i nije previše koristio.

Naravno da je teško u potpunosti govoriti kako će izgledati Jovanovićeva Zvezda u ovom trenutku jer ekipa nije kompletirana. Blizu su potpisa Martina i Ilića, pregovaraju sa Raduljicom a veoma je realno i da dođe strani plej.

Međutim, neke stvari se mogu zaključiti bar one osnovne. Za razliku od Radonjićeve Zvezde, Jovanovićeva će igrati bržu i moderniju košarku. Nešto takvo se probalo sa Alimpijevićem ali tada Zvezda nije imala defanzivni potencijal koji bi sada mogla imati a ni atletski nije bila moćna koliko bi sada mogla biti. 

Zbog toga što će i pored promjene stila, Zvezda ovaj put imati i jak defanzivni potencijal, preduslovi za dobre stvari su tu. Osnovno je samo da klub da maksimalnu podršku Jovanoviću a navijači da budu strpljivi. Jer kao što se nekada mora istrpiti greška mladog igrača, tako se mora istrpiti i greška mladog trenera.

Alimpijević je pokazatelj da je tako a na kraju krajeva, Radonjić je trebao vremena i par bolnih šamara u prvom mandatu da nauči lekcije i krene sa osvajanjem trofeja.