Neuspeh Crvene zvezde u grupnoj fazi Lige Evrope pokrenuo je brojna pitanja vezana za ovu temu. Izjava Mirka Ivanića po završetku utakmice u Monaku, da je Liga Evrope u odnosu na našu ligu sasvim drugi sport mora da nas zabrine i traži od nadležnih da se pozabave stanjem u srpskom fudbalu.

Super liga ne odražava sam naziv i daleko je od idelnog, pre će biti zabrinjavajuće. Za navedenu odrednicu potrebno je imati više kvalitetnih klubova, bolje igrače, infrasrukturu. S obzirom na veličinu naše zemlje, broja stanovnika, odnosno broj klubova i registrovanih igrača, elitni rang je preglomazan u kome dolazi do razvodnjavanja kvaliteta i malog interesovanja. Ako bacimo pogled na lige u okruženju, recimo Mađarska i Austrija, koje imaju više stanovnika, u prvom rangu imaju po 12 klubova, Hrvatska i Crna Gora po deset. Rumunija sa znatno više stanovnika i fudbalera ima isti broj klubova u eliti kao Srbija, spisku treba dodati Bugarsku. Izuzev Austrije, klubovi iz ostalih zemalja su uglavnom prošli neslavno i beležimo pojedinačne slučajeve koji nastavljaju takmičenje u evropskim kupovima. Naši klubovi nisu bili u prilici da se u poslednje vreme ogledaju sa ekipama iz regiona pa ne možemo suditi o kvalitetu, ali je činjenica da je većina finansijski stabilnija, sa boljom infrastrukturom, i što je bitno nemaju tako glomazne prve lige. Očigledno je da ni njima smanjenje liga nije donelo uspeh na međunarodnoj sceni, ali su u odnosu na Super ligu funkcionalnije, kompaktnije i kvalitetnije, sa neuporedivo više gledalaca na stadionima.

Kakva je to liga u kojoj se unapred znaju dva (ili jedan) kandidata za naslov prvaka. U pitanju su Crvena zvezda i Partizan, koji uglavnom pobeđuju rivale i na prste jedne ruke mogu se izbrojati klubovi koji su im otkinuli neki bod. Treća pozicija unazad nekoliko godina rezervisana je za Čukarički, slede TSC, Radnički (Niš) ili Vojvodina, koji su uglavnom igrali kvalifikacije evropskih kupova... Spisku uspešnih treba dodati i Voždovac. Većini ostalih sleduje plej- aut, odnosno golo preživljavanje i borba za opstanak. Ako se kojim slučajem desi da im pozicije budu ugrožene, prst upiru prema konkurentima ili ljudima u “crnom”. Nedavno smo bili svedoci brojnih saopštenja i prepucavanja između večitih rivala i ostalih konkurenata, i zamerki koje se tiču povlašćenog položaj dva naša najbolja kluba.

Naš portal je u nekoliko navrata plasirao ideju o reorganizaciji ligaškog takmičenja u cilju njegovog boljitka i napretka. Da podsetimo, zalagali smo se manju Super ligu na račun formiranja dve grupe profesionalne Prve lige, i tri grupe poluprofesionalnog trećeg ranga takmičenja. Očigledno da krovna organizacija ima preča posla kao što je izbor čelnika saveza, nastup reprezentacije na Svetskom prvenstvu, i o reorganizaciji se bar za sada ne razmišlja!