Goran Šaula, Vladimir Ilić i Milan Rastavac FOTO: lična arhiva V. I.

Otišao je u zemlju Helena kao krunisani stručnjak, zvanično najbolji trener Republike Srpske u poslednje dve godine i tri osvojena domaća trofeja (dva prvenstva i Kup), sa ciljem da nastavi profesionalnu edukaciju, da stiče međunarodno iskustvo, da se dalje izgrađuje i na sportskom i na životnom polju. 

Vladimir Ilić (25) već pola godine je akter grčkog elitnog klupskog fudbala, sedi na klupi Asterasa iz Tripolisa kao pomoćnik Milanu Rastavcu, a s njima srpski triling na jugu “stare zemlje” čini i nekadašnji kapiten novosadske Vojvodine Goran Šaula. Mala, ali odabrana srpska kolonija… 
-Snašao sam se jako dobro i odlično sam primljen od svih ljudi u klubu. Adaptacija je bila lakša i jednostavnija kada imate takav ambijent u klubu i kada imate ljude koji govore vaš, maternji jezik. Milan Rastavac i Goran Šaula su mi od prvog dana velika podrška i prilagođavanje na novu sredinu, ambijent, klub mi je uz njih išao puno brže nego što inače bude. Držimo se zajedno i odmah smo jači. Sve je jednostavnije kad imate sunarodnike kraj sebe. Ne kaže se džaba, neka svoga i u gori vuka – počeo je ua Sportski žurnal priču Vladimir Ilić, pomoćni trener u Asterasu.
Da li ste zadovoljni ostvarenim rezultatima u dosadašnjem delu prvenstva?
-Šesti smo na tabeli, mestu koje vodi u plej-of što zadovoljava naše klupske ambicije. Pre svega, u ovoj sezoni, cilj je bio stabilizacija, obzirom da se Asteras prošle sezone do poslednjeg kola borio za opstanak i strepeo. Zato nije realno očekivati da već sledeće, to jest ove sezone, napravimo iskorak i borimo se za titulu. Ambicije kluba su da bude na stabilnom mestu, da se ne bori za opstanak, ali mi u klubu, igrači i treneri, imamo privatne ambicije. Želimo da se što bolje pozicioniramo na tabeli i da budemo tu, u vrhu, uz najbolje i najpoznatije grčke klubove. 
Da li grčki i fudbal u BiH imaju sličnosti, je li razlika, što se kaže, drastična?
-Po svim parametrima grčki fudbal je iznad fudbala u Bosni i Hercegovini, što je i prirodno i normalno. Sa infrastrukturne strane radi se o vrhunskim terenima, uslovima, trening centrima, pogotovo kod velikih ekipa, gde je to na najvišem mogućem nivou. Finansijki grčki klubovi puno bolje stoje od naših, mislim klubova sa prostora bivše Jugoslavije. Grčka ima tri predstavika u Ligi Evrope i jednog u Ligi konferencija, beleže dobre rezultate u Evropi i njihov fudbal napreduje svakim danom. Sigurno je da sam dolaskom u grčku napravio veliki iskorak u trenerskoj karijeri i nism pogrešio kada sam odlučio da odem u inostranstvo i izaberem baš ovu zemlju. 
Na stadionima su prisutni veliki temeprament i emocija, ima i ekscea, prekida utakmica, je li bezbedno?
-Ne bih rekao da su ti incidenti učestali, ali ih ima. Iza nas je polovina prvog dela šampionata, igrali smo sa svim ekipama po jednu utakmicu. Dueli protiv velikih su bili fenomenalni. Dosta ljudi dolazi da gleda utakmice, tribine su krcate, ali mi nigde nismo imali problema niti loša iskustva. Utakmice velikih ekipa jednih protiv drugih dabijaju na značaju, visokorizične su, sa sobom nose i neke nemire, ali generalno situacija je stabilna i mnogo se u Grčkoj ulaže u taj bezbedonosni aspekt. Kao i svugde, navijači su navijači, vole svoj klub… 
Da li pratitet dešavanja u fudbalu Republike Srpske i BiH?
-Pratim Premijer ligu BiH i Prvu ligu Republike Srpske u kojoj sam radio do prošle godine. Bila su to za mene nezaboravna iskustva, ali i lepi trenuci. Vidim ove sezone tri kluba se bore za titulu što je dobro. Radnik je jesenji šampion i mislim da će na kraju biti prvi i izboriti povratak u premijerligaško društvo. Po svemu prikazanom Biejljinci su najozbiljniji kandidat, imaju bodovnu prednost, na domaćem terenu igraju u poslednjem kolu protiv direktnog konkurenta, nisu doživeli nijedna poraz. Ne treba otpisivati Laktaše i Rudar Prijedor, biće to neizvesna i teška borba do poslednjeg kola i ona ekipa koja bude imala kontinuitet osvajanja bodova i kući i na strani biće najbolja. To je jesenas imao Radnik!
Ima li nostalgije?
-Ponekad mi naiđu razmišljanja. Nedostaje mi ambijent na koji sam naučio, okruženje porodice, prijatelji… sve je to cena fudbalskog profesionalizma u koji sam zaplovio. Sve se izdrži. Određene emocije izazivaju nostalgiju, ali se sve to slegne i stavi negde ukraj zbog obaveza koje se prepliću i jedna drugu nameću – rekao je na kraju Vladimir Ilić, specijalno za Sportski žurnal.

Grci idu u Nemačku

Reprezentacija Grčke igra baraž za Evropsko prvenstvo u Nemačkoj, kakva su očekivanja?
-Očekivanja su velika, navijači veruju da će njihov nacionalni tim zaigrati u Nemačkoj. Objektivno, Grci imaju taj kvalitet da se nađu na kontinentalnoj smotri u Nemačkoj. Rivali su im Gruzija, Luksemburg i Kazahstan i svi ovde veruju da u toj konkurenciji mogu da se domognu Evropskog šampionata na kojem su trijumfovali 2004. godine, kao prvorazredno iznenađenje. Radi se o dobroj reprezentaciji.

Krupu nosi u srcu

Ponikli ste i stasali u Fudbalskom klubu Krupa…
-To je moja fudbalska i životna kuća! - nije čekao kraj pitanja Vladimir Ilić, a potom je dodao:
-Bez obzira u kojem rangu igrala, s kojim timom nastupala, kakve ambicije imala… Krupu nosim u srcu i nikada zaboraviti neću šta mi je sve taj klub dao i kao čoveku, i kao igraču, a pogotovo kao treneru. Neke stvari, jednostavno, ne smeju da se zaborave. I danas sam uz klub, redovno se čujem s ljudima u Krupi, razmenjujemo mišljenja i iskutva.