Dalibor Škorić, Foto N.Paraušić

BEOGRAD – Obično pred večiti derbi fudbaleri Crvene zvezde ili Partizana govore o svojim iskustvima stečenim u tim sportskim svetkovinama. Iako veliki zvezdaš, Dalibor Škorić nosio je dres oba tima. Rođen je u Kninu, a to je jedna od kolevki simpatizera crveno – belih.

Nosio je dres dva najveća srpska tima, ne skrivajući da mu je srce igralo po notama Delija sa Marakane. Rođen je u Kninu, a tamo je oduvek bilo mnogo zvezdaša. Ima niz prijatnih trenutaka koje mu je fudbal priuštio, pa pamti i rado se priseća.

Svetlost dana ugledao je 9.septembra 1971.godine. Nedostaje mu danas obala reke Krke, brdo Spas, prelepi Knin, cela Dalmacija. Kada se pronađe vremena ode u rodno mesto, gde i danas ima srodnika, prijatelja iz detinjstva.

„Svaki normalan čovek vezan je za rodni kraj. Odem makar dva puta godišnje. Sve zavisi koliko obaveze dozvoljavaju. Gledam da u letnjem periodu odem sedam do deset dana. Ima tamo još srodnika i prijatelja. Nije kao pre, ali ima. Uglavnom rodbina sa majčine strane. I iz sela u Lici odakle su mi roditelji“, započeo je svoje kazivanje Dalibor Škorić.

Ponikao je  u redovima Dinare, a onda je otišao u Mogren iz Budve. Za poletarca to je s kraja na kraj sveta.

„Prve fudbalske korake načinio sam u Dinari. Međutim, sticajem okolnosti otišao sam kao omladinac u redove Partizana. Oni su me posuđivali u Mogren iz Budve i u Rudar iz Pljevalja. Moja životna želja bila je da igram u Crvenoj zvezdi. To mi se obistinilo, a nastupao sam i na Kipru, u dalekoj Kini, a karijeru završio u Mađarskoj“, nabraja Škorić.

Lep učinak ostvario je u Rudaru iz Pljevalja. Nosi prelepe uspomene iz tog dela  Crne Gore.

„Meni je Crna Gora bila zemlja bez problema. Sa Mogrenom sam ušao u Prvu saveznu ligu. To sam ponovio sa Rudarom u Pljevljima. Bio je period sankcija, reprezentacija se nije okupljala. Formirana su brojna takmičenja, pa sam ja 1992.godine bio apsolutni rekorder sa 89 odigranih utakmica. I u Budvi mi je bilo prelepo. Narod me zavoleo“, priča Škorić.

Stigao je u Partizan  preko Mirka Marjanaovića, bio je premijer i predsednik Partizana, a iz Knina je. Lako se moglo dogoditi da Dalibor Škorić bude velika zvezda crno-belih, ali neki ljudi su mislili drugačije. Šteta! Malo odigranih utakmica za tim iz Humske.

„Sve je to život. Nisam se u Partizanu osećao svoj na svome. Bio sam roba za potkusurivanje. Nisam bio dobro došao. Nas mlađe slali su na kaljenje. Uspeo sam raskinuti ugovor i otići u Pljevlja. Kasnije me otkupio Rad, pa sam došao u Crvenu zvezdu. Put je bio krivudav, ali ne bih ništa menjao. Borio sam se na svoj način. Bilo je veliko iskustvo“, priča on.

Usledio je povratak u Pljevlja, pa dve lepe sezone na Banjici, u dresu Rada.Tamo mu je, takođe, dobro bilo.

„Odlično mi je bilo tamo. Imali su izuzetno talentovanu ekipu. Neki su prešli u Zvezdu, neki u Partizan, a jedan broj njih otišao je u inostranstvo. Ševo, Cicović, Pašić, Ranković, Rašović, Stevanović, Glogovac... Mnogo dobrih igrača u teškom i čudnom vremenu. Korisno iskustvo“, govori Dalibor Škorić.

Njegovi nastupi za „građevinare“ bili su najbolja preporuka čelnicima Crvene zvezde. U crveno – belom taboru proveo je dve sezone.

„Zvezda je san. Za mene je uvek bilo da onaj ko nije igrao u Zvezdi jednostavno i nije igrao ozbiljan fudbal. Meni se posrećilo. Pamte se lepe stvari, uspesi. To je neka druga dimenzija života, fudbala, stadiona, publike. To se teško može opisati rečima, to jednostavno treba doživeti“, nastavlja Škorić.

Nekadašnji reporter Radio Beograda Mijailo Kostić (1959 – 2002)na svoj način opisao je Škorićev pogodak protiv Partizana, pa i danas mnogi pamte. Sve se odvijalo u finalu Kupa SR Jugoslavije.

„To je bio meč za nezaborav. Igrao sam kao u transu. Takav huk sa tribina. Imao sam utisak da teren ne dodirujem. Prelep osećaj, pun emocija, naboja. Takve utakmice odlučuje neka sitnica, greška protivnika, nadahnuće pojedinca. Prelep događaj, a lepe stvari čovek hoće da pamti“, iskren je Dalibor Škorić.

Odigrao je šest mečeva protiv crno – belih. Četiri puta se radovao, po jednom je izgubio, igrao nerešeno. Priznaje, trijumf od 4:2 u finalu Kupa SR Jugoslavije najdraže mu je kada su okršaji ova dva tima u pitanju.

„Može se reći, ali u svežijim sećanjima mi je moj prvi večiti derbi. Imao sam mnogo treme, pobedili smo sa 2:0, asistirao sam Perici Ognjenoviću kod jednog gola. Drag mi je i derbi i trijumf od 4:0, ali te sezone Obilić je bio prvi, nama je onemogućeno da postanemo šampioni. Od sudija smo bili sprečeni da u tom derbiju pobedimo tim Partizana sa sedam ili osam golova razlike. Poražen sam u jednom derbiju, onom kada je debitovao Mateja Kežman i postigao je pobedonosni gol u poslednjim trenucima utakmice. No, imam pozitivan skor sa Partizanom“, obrazlaže Dalibor Škorić.

Otkriva da Perica Ognjenović danas često boravi u Banjaluci, fudbalskim povodom.

„Da, on je u Banjaluci. On priča ruski, španski, engleski... Radi za nekakvu austrijsku agenciju. Zanima ga fudbal. Tu su dovedeni igrači iz Rusije, Gruzije, Argentine. Kada iskrsne neka ponuda promeniće boravište. Čeka neku primamljivu ponudu, a želi da bude fudbalski trener. Ne brinem za njega. Puno zna, velike su mu želje i on će uspeti do kraja“, uveren je Škorić.

Dalibor je iz Zvezde otišao u inostranstvo.

„Tamo nije sve išlo prema mojim očekivanjima. Period sankcija, bombardovanja. Te godine vani su otišli samo Dragoslav Jevrić i Mateja Kežman, ali su ugovore potpisali pre bombardovanja. Tada je bilo teško biti Srbin. Želeo sam vani i otišao sam u Kinu. Takav je život. Onda sam bio na Kipru, a karijeru završio u Mađarskoj. Ostaje žal što nisam igrao u nekoj poznatijoj fudbalskoj zemlji. Valjda je tako moralo biti“, veruje Škorić.

Inače, njegov brat je takođe bio fudbaler, ali ne superioran kao on.

„Brat je igrao u Prvoj ligi Jugoslavije pre mene. Nastupao je za Hajduk iz Kule. Međutim, bio je nestrpljiv, nije mogao da proguta nepravdu. Dakle, mogao je uspeti i više od mene. Prestao je trenirati, ali bio je izuzetno talentovan i mogao je da napravi vrhunsku karijeru“, smatra Dalibor Škorić.

Nakon igračke, počeo je da gradi trenersku karijeru. Nije stigao daleko.

„Napravio sam sportski centar u Košutnjaku. U međuvremenu upisao sam i završio višu trenersku školu. Jednog dana usledio je poziv iz Crvene zvezde. Radio sam sa decom rođenom 2005.i mlađi. Tu su Mijatović, Nedeljković i još jedan broj momaka. Kasnije sam želeo da upišem profi licencu. Dva puta sam išao, ali nije mi dozvoljeno, pa sam digao ruke. Znate, sve se politikom rešava, a ja se politikom nikada nisam bavio“, otkriva Škorić.

Čije ime od saigrača iz Partizana ili Crvene zvezde danas ima u telefonskom imeniku?

„Imam dosta brojeva igrača oba tima, ne bih nekog da ističem. Družim se sa drugarima iz detinjstva više nego sa igračima mog vremena, ali imam zaista dosta bivših fudbalera Zvezde i Partizana i drugih klubova koje kada sretnem - obradujem se“, dodaje Škorić.

Otkrio je da od 175.večitog derbija očekuje mnogo.

Ostvario se Dalibor Škorić u fudbalskom sportu, ali ponekad seta čini svoje: što mladost duže ne traje, što u Kninu i Dalmaciji danas nema više radosti, što Crvena zvezda u Evropi ne ostvari nešto više. Makar mu je savest mirna, što je bilo do njega – uradio je.

Sada čeka nove izazove...