Planeta ponovo ulazi u dane kada se vreme meri isključivo fudbalom. Tri države domaćina – Sjedinjene Američke Države, Kanada i Meksiko – otvaraju vrata najvećem sportskom događaju na svetu. Na 16 velelepnih stadiona, kroz 104 utakmice u 39 dana, 48 reprezentacija pokušaće da se popne na vrh sveta. Da li će kruna ostati u rukama Argentine ili će dobiti novog vlasnika, saznaćemo tek 19. jula.

Večeras u 21 čas, duelom Meksika i Južne Afrike, počinje 23. izdanje Svetskog prvenstva. U Americi će početni udarac biti u 15 časova po lokalnom vremenu, što dovoljno govori o globalnom karakteru turnira koji se igra na tri vremenske zone.

Proširenje formata otvorilo je vrata i selekcijama koje su do sada samo sanjale o Mundijalu. Zelenortska Ostrva, Kurasao, Jordan i Uzbekistan prvi put će osetiti kako izgleda kada se čitava država pretvori u navijačku tribinu. Brazil, jedini tim koji nikada nije izostao sa svetske smotre, dolazi u neobičnoj ulozi – daleko od glavnih favorita, ali sa Karlom Ančelotijem kao adutom koji uliva nadu da bi šesta titula mogla da se rodi iz prikrajka.

U prvi plan guraju se Španija, aktuelni evropski prvak i reprezentacija koja je u poslednje dve godine osvojila srca neutralnih navijača. Francuska i dalje ima najubojitiji napad, dok Engleska veruje da Tomas Tuhel može da prekine post dug skoro šest decenija. Argentina i Portugalija, hteli to ili ne, ponovo će se posmatrati kroz prizmu dvojice fudbalera koji su obeležili epohu – Lea Mesija i Kristijana Ronalda. Njihov poslednji ples na Mundijalu odvija se rame uz rame sa drugim velikanima koji ulaze u završne poglavlja karijera: Nejmar, Manuel Nojer, Luka Modrić, Giljermo Očoa, Edin Džeko…

Ako i Argentina i Portugalija osvoje prvo mesto u svojim grupama, pa zatim prođu uvodnu nokaut rundu, sudariće se već u osmini finala. Mesi protiv Ronalda – spektakl koji bi turniru dao ono što mu je nedostajalo u nedeljama iza nas, obeleženim skandalima i problemima sa vizama, tretmanom delegacija i administrativnim haosom. Čak je i najbolji afrički sudija, Somalijac Omar Artan, vraćen sa aerodroma u Majamiju.

O cenama je gotovo besmisleno govoriti. U zemlji u kojoj je sve roba, Mundijal je samo pojačao logiku tržišta. Karte za gradski prevoz koje inače koštaju deset dolara, tokom turnira skaču i do deset puta. Na zvaničnoj FIFA platformi za preprodaju, pojedine ulaznice za finale na stadionu „Met Lajf“ u Nju Džerziju dostižu 2,2 miliona dolara. Predsednik FIFA Đani Infantino čak se našalio da će lično doneti hot-dog i koka-kolu onome ko to plati. Isti taj Infantino prošlog leta je uručio nagradu za mir Donaldu Trampu – još jedan dokaz da se politika i fudbal nikada nisu stvarno razdvojili.

Pored veterana, turnir bi mogao da obeleži i generacijski talas novih zvezda. Lamin Jamal predvodi grupu mladih asova, a tu su i Usman Dembele, Kilijan Mbape, Majkl Olize, Dezire Due, Vitinja, Florijan Virc, Erling Haland, Arda Guler, Niko Paz… Neko od njih mogao bi da postane lice Mundijala, baš kao što je Maroko 2022. postao simbol iznenađenja.

Do tada, ostaje da se zavalimo i prepustimo spektaklu. Možda baš u zemlji gde se „fudbal“ igra jajastom loptom, a naš nazivaju „sokerom“, vidimo nešto što će se dugo prepričavati.

Srbija nije deo ovog prvenstva, pa će se turnir pratiti sa manje nervoze nego inače – što je, ruku na srce, i prednost.

Kvote za titulu

1. Španija – 6,00

2. Francuska – 6,50

3. Engleska – 7,25

4. Argentina – 9,10

5. Brazil – 9,10

6. Portugalija – 11,90

7. Nemačka – 15,00

8. Holandija – 21,00

9. Norveška – 26,50

10. Belgija – 34,00

Najskuplje selekcije (prema Transfermarktu)

• Francuska – 1,52 milijarde evra

• Engleska – 1,36 milijardi

• Španija – 1,22 milijarde

• Portugalija – 1,01 milijarda

Najvredniji fudbaleri: Lamin Jamal i Erling Haland – po 200 miliona evra, iza njih Kilijan Mbape – 180 miliona.