Tim Rada iz zlatnih vremena/Privatna arhiva

BEOGRAD – Iako najavljivan kao buduća vedeta Crvena zvezda, Duško Ajder je punu afirmaciju doživeo u redovima Rad. Kasnije je igrao u Turskoj i Portugalu. Prijateljstva stečena u sportu traju večno.

Nikao kao ogroman talenat i velika nada Crvene zvezde, Duško Ajder je svoje fudbalsko umeće pokazao u Radu. Kasnije je igračku karijeru gradio po Turskoj i Portugalu. I on i Crvena zvezda imaju za čim da žale, jer do prisnije saradnje nikada nije došlo.

Rođen je 6. decembra 1958. godine u Beogradu. I danas je čvrsto vezan za taj beli, lepi i dragi grad, zapravo evropsku metropolu.

„Malo sam živeo u inostranstvu, ali sam ceo život vezan za Beograd. Družim se sa prijateljima, vršnjacima, najčešće onima koji su igrali fudbal. Drugujem s njima i uživamo u lepotama Beograda“, priča Duško Ajder.

Početak njegove karijere nagoveštavao je da će izrasti u Zvezdinog velikana.

„Počeo sam sa 11 godina u Hajduku sa Liona. Postojao je čovek koji je obilazio škole i tražio talentovanu decu. Tako je i mene primetio na prvenstvu škole ‘Ćirilo i Metodije’. Pozvao je mene i još nekoliko dečaka. Otišli smo na godinu dana u Hajduk sa Liona. Onda me primetio Toma Milićević i pozvao me da pređem u Crvenu zvezdu, gde sam proveo period od 1972. do 1978. godine, kada sam prešao u Rad“, priseća se Ajder.

Bio je deo generacije koju su činili Milan Janković, Neđa Milosavljević i ostali. Nije u crveno-belom dresu odigrao ni približno 200 utakmica, ali njegov talenat i kvalitet nikada nisu bili sporni.

„Imao sam samo jedan zvanični nastup za prvi tim Crvene zvezde, i to u Sarajevu protiv Željezničar. Igrao sam i za reprezentaciju, pa sam povredio meniskus. Morao sam na operaciju. Oporavak je trajao pola godine. Kada su sve slali po klubovima, a mene su hteli Olimpija Ljubljana i Rijeka, nisam hteo da idem iz Beograda. Otišao sam na dokazivanje u Rad. Svi su verovali da ću se uskoro vratiti u Zvezdu, ali sam ostao u Radu“, govori Duško.

Kada nije moglo u Zvezdi, moglo je na Banjici. Postao je jedan od najpoznatijih prvotimaca Rada. Biranim rečima govori o vremenu provedenom među „građevinarima“.

„To je prelep period, koji se za mene malo i produžio. Zatekao sam tamo divno društvo: Kantara, Radojičića, Spasića, Kokovića... Dosta njih je bilo u Zvezdi i Partizanu, pa su došli u Rad. Druženje je bilo izvrsno, neki su se znali iz srednje škole i sa fakulteta. Uglavnom, svi smo bili iz Beograda. Za mene je to nezaboravan period“, govori Ajder.

Da se prisetimo onih „radovaca“ iz osamdesetih godina prošlog veka: Radača, Milinković, Korak, Ajder... Bilo ih je i ostali su upamćeni.

„Kasnije su stigli mlađi. Đukić, Radača, Milinković, mali Jugović, koji je došao iz Zvezde. Bilo je tu mnogo kvalitetnih igrača, ali je Rad tada bio u Drugoj ligi. Onda smo stigli u prvoligaško društvo. Mnogi su studirali, među njima i ja. Međutim, drugarstvo je bilo na prvom mestu, a vladala je izuzetno sjajna atmosfera“, priča Ajder.

Otišao je u Tursku, gde je igrao za Ankaragudžu. Lepa iskustva nosi iz tog perioda.

„Kada sam došao tamo, imao sam već 32 godine. Dočekali su me Radača, Zija Švrakić i Šabotić. Ljudi su voleli fudbal, stadioni su bili puni. Teško sam se uklopio, igrao sam u defanzivi. Pošto je to bilo pri kraju karijere, igrao sam opušteno. Ljudi su bili gostoljubivi, a naša ambasada otvorena. Bilo je prelepo“, sumira Duško Ajder.

Igrao je i za Leku..

„Tamo je bilo još lepše. Proveo sam dve godine. Doveli su me na nagovor mog kuma Čede Đoinčevića. Tamo su bili i Filipović, Drašković i mnogi igrači sa prostora tadašnje Jugoslavije. Uživala je cela porodica. Okeanska zemlja sa prelepim plažama. Onda sam ponovo povredio meniskus, što je bio signal da završim karijeru. Imao sam 36 godina“, govori Ajder.

Nije zaigrao za A reprezentaciju Jugoslavije, a da jeste, i taj zadatak bi rešio maksimalno profesionalno.

„Bilo bi lepo da sam nastupao za A tim. Igrao sam za pionirsku, omladinsku, amatersku i novinarsku selekciju. Osetio sam koliko je lepo nastupati za svoju zemlju. Sećam se priprema u Makarskoj. Bili su tu Dragan Džajić, Aćimović, Bajević... U mlađim selekcijama bili su Slišković i braća Vujović. Sećam se da sam bio na odmoru kada je neko otkazao učešće na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu. Pozvan sam naknadno, ali nisam prekidao odmor. Možda je trebalo“, govori Ajder.

Danas živi, radi i stvara u rodnom Beogradu.

„Danas sam u Beogradu. Imao sam firme sa prijateljima, bio je to biznis. Sada sam penzioner, kao i supruga već dve godine. Deca su u inostranstvu. Značajan broj veterana Rada išao je na poziv Marko Nikolić u Atinu. Prisustvovali smo osvajanju titule AEK Atina. Imam kontakte sa nekadašnjim saigračima, viđamo se kada nam situacija dozvoli“, govori Duško.

I dalje održava kontakte i sa nekadašnjim saigračima iz Zvezde. Kaže da ima prisne odnose sa najtrofejnijim srpskim klubom.

„Sekciju veterana vodili su Kantar i Saša Marković. Sada su tamo neki drugi ljudi: Boško Đurovski i Neđa Milosavljević. Odem povremeno. Imam odlične kontakte sa njima. Nažalost, učestale su i komemoracije, pa se i tada viđamo. Povremeno odem do svog bivšeg kluba“, kaže Ajder.

U Modriča je 1. juna Nikola Nikić po šesti put organizovao samit fudbala bivše Jugoslavije. Očekuje se i dolazak Duška Ajdera.

„ Bio sam u Sarajevu i od Zije Švrakića sam čuo da Nikić to organizuje fenomenalno. Biće to ubuduće prilika da vidim neke igrače koje nisam sreo dugi niz godina. Pozdravljam takve manifestacije“, zaključio je naš sagovornik.

U najavi – veliki Duško Ajder. Na terenu isto tako, samo u dresovima drugih klubova, a ne njegove Crvene zvezde. Išao je težim putem do cilja, ali je do njega stigao.

Kao pobednik!

Ajder/fejsbuk