Valentino Rosi je čuda pravio na stazi, borio se protiv nepravde, vremena i španske armade, ali na kraju nije uspeo. Ostao je iza španskog trilinga i izgubio titulu. Horhe Lorenco je slavio uz obilatu pomoć zemljaka Marka Markeza. Rosi je posle trke progovorio o svemu što je bilo očigledno tokom trke i sramotnom paktu španskih vozača. “Još u četvrtak sam znao šta se sprema kada je Markez rekao da neće uraditi ništa što bi naškodilo Lorencu. Tada sam shvatio da su sklopili pakt. Ovo je sramota! Lorenco je imao telohranitelja na stazi. Desilo se tačno ono što sam očekivao, a danas su svi videli njihov plan. Iz njihovih izjava uoči trke sam video šta se sprema… Napravili su biskvit”, rekao jeRosi aludirajući na činjenicu da su Lorenco i Markez vozili ne odvajajući se jedan od drugog. Rosi ne shvata ni kako je Honda dopustila takvo ponašanje svog vozača prema najvećem rivalu. “Tužan sam i mislim da je ovo loša stvar za naš sport. Takođe, ne razumem ni Hondu koja je lagano pustila da vozač Jamahe pobedi u trci. Umesto sa jednim, morao sam da se borim protiv dvojice jakih protivnika. Lorenco je veoma dobar vozač, ali bilo bi lepo da smo imali poštenu i ravnopravnu trku. Mislim da ni njemu nije isti osećaj kada je pobedio na ovakav način. On nije istinski šampion jer je do titule došao posle nečeg što se nije dogodilo u istoriji našeg sporta. Tužno je što je pobedio imajući ličnog telohranitelja na stazi. Markez se borio jedino protiv Pedrose koji je mogao da ugrozi Horhea”. Markez je taj kojeg svi danas gledaju sa prezirom zbog ponašanja na stazi, ali i Lorencoima svoju ulogu u celoj situaciji. “Na kraju se sve svelo na rat dve nacije. Ne znam da li je Markez glumio telohranitelja zašto mu je Lorenco zemljak, ali je izgledao tužno. U svemu ovom Lorenco ima manju krivicu nego Markez jer on ne bi nikada nešto slično uradio da je bio na Markezovom mestu. Ali zbog njegovog ponašanja posle Malezije, Lorenco zaslužuje da ga tretiraju isto kao Markeza. Trebalo je da ćuti.” Doktor je ostao bez desete titule, a najviše žali što u Australiji nije pobedio i napravio veću razliku i što je tada završio kao četvrti iza Markeza, Lorenca i Janonea. “Tužan sam jer sam propustio veliku priliku. Osećam se tužno, ali još me drži adrenalin od trke. Najviše mi je žao zbog trke na Filip Ajlendu kada sam bio brži od Lorenca i kada sam zaslužio da pobedim trku. To je bi ključni momenat sezone. Tačnije, sve je bilo normalno do trke u Motegiju. Posle toga se sve promenilo. U normalnim i poštenim uslovima, ja bih danas startovao sa 18 poena prednosti i sa neke od pol pozicija”, rekao je vidno tužni devetostruki prvak sveta.