Planinari banjalučkog Planinarsko alpinističkog kluba „Samit“ uspešno su obavili ekspediciju „Alpe 2017“ u sklopu koje su popeli najviši vrh Alpa Mon Blan, visok 4.810 metara.

Ekspedicija u kojoj su bile i četiri žene je počela aklimatzacionim usponom na najviši vrh italije Gran Paradiso visok 4.061 metara. Na ovaj vrh uspešno su se popeli: Miroslav Trivić, Marko Vranić, Dijana Arsenić, Jasna Maletić, Andrej Bitežnik, Dijana Vrhovac i Jovana Bogojević.

O usponu na Mon Blan priča Miroslav Trivić:

-U Šamoniju smo proverili vremensku prognozu i videli da je u planini narednih nekoliko dana teško nevreme i obilne padavine snega sa vetrom uz temperature realnog osećaja i do -20 Celzijusa, zbog čega smo uspon pomerili za 26. juli. Što smo se više penjali uslovi su postajali sve suroviji. Kretali smo se vršnom ivicom grebena širine jedne stope sa oštro strmim padinama sa obe ili samo sa jedne strane nagiba 60 stepeni. Simptome od visine i nedostatka kiseonika pomalo smo osećali već iznad 4.300 metara pa nam je kretanje bilo jako sporo. Nakon ukupno devet časova uspona našli smo se na samom vrhu Mon Blana na 4.810 metara. Bili smo izezno umorni zbog dugog uspona i konstantne izloženosti jakom i hladnom vetru.

Uspon na vrh uspešno su obavili: Miroslav Trivić, Dijana Arsenić, Jasna Maletić, Dijana Vrhovac, David Novaković, Marko Vranić, Jovana Bogojević (Srbija) i Andrej Bitežnik (Slovenija).

-Zbog ekstremne hladnoće i vetra nismo ni uspeli da saberemo utiske već smo čim pre obavili slikanje sa zastavom kluba i čestitanje, pa brže bolje nazad u niže zone koje su zaklonjene od vetra. Povratak u Banjaluku nastavili smo po obilasku Šamonija, nakon male ceremonijalne proslave uspona uz večeru i piće – dodao je Trivić.

Pripreme za ovaj zahtevan uspon trajale su osam meseci, a članovi ekspedicije su za vreme priprema popeli Grosglokner i Triglav u zimskim uslovima kao i mnoge vrhove u regionu i najviše vrhove Dolomita u letnjim uslovima.

Banjalučanka Dijana Vrhovac, nekada novinarka „Glasa Srpskog“ ovako je opisala penanje na Mon Blan.

-Ipak, zahvaljujući snažnoj volji, želji i psiho-fizičkoj spremi ekipa je uspela da nakon devet časova hoda pokori Mon Blan, uprkos neverovatno jakom vetru koji je ledio sve pred sobom. Ovaj vrh je bez dileme osvojio svakog člana tima raskošnom lepotom i nepredvidivošću. Na putu do jednog od planinarskih domova, preko vrlo opasnih stena, u pamćenju članova naše ekspedicije ostaće zastrašujući prizor - tragovi krvi planinara koji je nastradao dan ranije. Vrlo je važno ne paničiti u kriznim situacijama, već se sabrati i tražiti rešenje – istakla je Dijana Vrhovac.

Ona je počela da planinari nakon majskih poplava 2014. godine, kada je, volontirajući u naseljima zahvaćenim poplavom, upoznala planinare i vodiča Duška Blažića, koji joj je predložio da krene na planinu Dimitor, u Republici Srpskoj. Planina ju je, kako ističe, „osvojila na prvu“, zbog čega nakon tri godine kaže da je time potpuno „inficirana“.

-Osvojila sam sve više vrhove u BiH i bivšoj Jugoslaviji, zatim Cugšpic (2.962 metra) i Alpšpic (2.628 metara) - najviše vrhove u Nemačkoj, najviši vrh Balkana bugarsku Musalu (2.925 metara),  Marmoladu (3.343 metra) i Pisciadu (2.985 metara), na Dolomitima, i najviši vrh Evrope Elbrus (5.642 metra). Jednostavno planinarenje je moj život – istakla je na kraju Dijana Vrhovac nakon još jedne uspešne ekspedicije, penjanja na Mon Blan.

Rizikovanje života

Dijana Vrhovac objašnjava da je planinarenje muški svet i da se uvek više ceni kada muškarac postigne neki uspeh, nego kad to učini žena.

-Kada smo se prošle godine popele na Elbrus, koleginica Milica Bogdanović i ja smo bile prve Banjalučanke na krovu Evrope. Malo koga je to interesovalo, a o nekom priznanju da ne pričam. Ipak, to nije mala stvar, tim pre što smo rizikovale živote. Odgovorno tvrdimo da smo i psihički i fizički rame uz rame sa muškim članovima ekspedicije, ali na žene planinare se i dalje gleda sa nekom dozom potcenjivanja – istakla je Dijana Vrhovac.

Ekspedicija na Mon Blanu