Još od početka decembra 2017. godine i meča sa Radničkim u Nišu, Čukarički nije mogao da računa na pomoć Asmira Kajevića. Vezista našeg tima slomio je ruku i očekivalo se da će biti spreman za prolećni deo sezone, ali povratak na teren se odužio, evo, do kraja marta.

- Zbog sporog zarastanja slomljenih kostiju podlaktice, oporavak se odužio u odnosu na očekivano. Ruka je sada u dobrom stanju, ali treninge i utakmice u narednom periodu ću morati da odrađujem sa plastičnom zaštitom - rekao je Kajević i dodao:

- Prvi mesec dana priprema posle operacije mi je najteže palo, jer sam izgubio dosta što se tiče forme. Bilo mi je teško i gledati utakmice Čuke, a ne učestvovati. Celo vreme sam trenirao sa ekipom, pogotovo kada je počela sezona, i jednostavno sve sam mogao. U stvari, nisam mogao ništa s obzirom na to da su utakmice ono zbog čega se mi i bavimo ovim poslom.

U prijateljskom meču protiv Borca iz Čačka u subotu (3:1), Kajević je pokazao da je željan fudbala. Naterao je jednog igrača Čačana da matira sopstvenog golmana, a i sam je bio strelac sa bele tačke.

- Hvala saigračima što su mi izasli u susret da pucam penal. Izvođač penala nije bio određen. Šef Lalatović jednostavno dozvoljava da se igrači na terenu sami dogovore u vezi toga. S obzirom na to da sam imao dužu pauzu, saigrači su i omogućili da se golom vratim na teren - jasan je bio Kajević, koji se osvrnuo i na meč protiv Spartaka u nedelju:

- Što se mene tiče, ja sam spreman da pomognem ekipi. Sada je na šefu da proceni kada i koliko će to biti.

Upravo je Lalatović, od početka prolećnog dela sezone, često isticao Kajevićev značaj za ekipu i koliki je hendikep to što ne igra. Na pitanje hoće li Čuka njegovim povratkom dobiti veliko pojačanje, vezista je skromno odgovorio ne želeći da se stavlja ispred celog tima.

- S obzirom na to da smo ove godine na dobrom putu u ostvarivanju zadatih ciljeva postavljenih na početku sezone, jasno je da je svaki igrač bitan za Čuku. Tako da se nadam da ću i ja dati svoj doprinos tome - rekao je Kajević za kraj.