Posle neugodne povrede zadobijene u duelu protiv Vojvodine u Nišu, levi bek Radničkog Aleksandar Subić je s terena odsustvovao pola godine. Stradali su prednji ukršteni ligamenti nekadašnjem omladinskom reprezentativcu Republike Srpske koji je ponikao u banjalučkom Borcu, a kao izuzetan talenat zaigrao je u timu Partizana kod trenera Zorana Milinkovića i to debitujući u evropskoj utakmici.

Nažalost, najavu velikog uzleta ovog fenomenalnog defanzivca osporila je neugodna povreda. Evo već sedmi mesec Subić je na rehabilitaciji, očekuje povratak na teren na proleće, ali još uvek je sve nedefinisano i nejasno. Šta, kako, kuda i gde?

-Samo da bude sve u najboljem redu. Za desetak-petnaest dana znaću nešto više. Pre svega kako ću da se osećam, i psihički, ali i fizički. Zdravlje je najpreče i o tome moram da vodim računa. Ta povreda na susretu sa Vojvodinom, jedna od najtežih u sportu, me zadesila u najnezgodnije vreme, kada sam bio prvotimac Nišlija, igrali smo sjajno, izborili plasman u Evropu. Zbog nje sam preskočio nastupe u kvalifikacijama za Evropsku ligu, ali i veliki broj prvenstvenih susreta. Radnički ove godine ima još jači tim nego lani – počeo je priču Aleksandar Subić.

Iako je više od pola godine odsustvovao s terena nije zaboravljen. Pojedini klubovi se već sada interesuju za Subićeve usluge. Jedan od njih je i matični Borac…

-Pratim dešavanja u Borcu i Banjaluci, ali sam još pola godine ugovorom vezan za Partizan. Iskreno ne razmišljam o klubovima i gde ću nastaviti karijeru. Hoću samo da ozdravim i da budem opet pravi na terenu. Ono što te ne ubije ojača te. Nadam se da ću iz svega ovoga izaći kao pobednik. Svaka ponuda naravno da godi, ali nemam još jasnu percepciju oko nove sredine. O svemu se pita i Partizan s kojim sam ugovorom vezan – nastavio je Aleksandar Subić.

Aleksandar Subić je rođen na Krstovdan, 27. septembra 1993. godine u Banjaluci. Ponikao je u Borcu, a 2015. godine prešao je u beogradski Partizan. Odigrao je i jednu utakmicu za mladu reprezentaciju BiH.

-Mlad sam došao u Partizan, sa 22 godine, odmah me je trener Zoran Milinković ubacio u vatru. Kasnije sam igrao i kod Ljubinka Drulovića, ali ne i kod Ivana Tomića. Tako sam prvo otišao na pozajmicu u Slobodu iz Tuzle, a potom došao u Niš. Mnogi me pitaju da uporedim fudbal u Srbiji i BiH. Nema mnogo razlike. Uglavnom sve je to isto. Možda je samo u Srbiji malo bolj ainfrastruktura – rekao je Aleksandar Subić.

Božićne i novogodišnje praznike provešće kod kuće, u krugu najmilijih, a onda, posle 9. januara i Dana Republike Srpske mnogi klubovi će upaliti motore za proleće…

-Očekuju me razgovori. Neki klubovi su se već javili. Moram i do Partizana. Pre svega moram da rasčistim u glavi, mogu li ili još ne mogu? Znate, ostale su traume? Nije jednostavno posle ovakve povrede, operacije i dugotrajnog oporavka. Posledice su uočljive, ali i strah. Pokušavam da se otarasim toga. Za sada mi ide dobro. Valjda čovek prolazi kroz iskušenja i bevolje da bi ojačao i bio bolji. Tako to shvatam. Nastojaću da se vratim još bolji – istakao je na kraju Aleksandar Subić, levi bek Radničkog iz Niša sa ugovorom u Partizan, na oku banjalučkog Borca.