Tebi Miha, mojom voljom i svojom željom!

Susreli smo se samo dva puta, kao novinar i veliki fudbalski as. Prvi put na Malti kad je reprezentacija SR Jugoslavije igrala kvalifikacioni susret s tamošnjom reprezentacijom, sve mi se čini da je bilo 5:0 za nas, a njihov golman se radovao samo zato što mu nisi dao gol, a šutirao si dva slobodna udarca. Bio si tada zvezda italijanskog fudbala u dresu Lacija.

Drugi put u Banjaluci, opet reprezentacija SR Jugoslavije, sada uveličala veliki jubilej Borca, 75. rođendan, ti već evropski as, bio si od Banjalučana najtraženiji reprezentativac. Razmenili smo nekoliko rečenica, ti srdačan i nasmejan, pun života, od mene profesija traži ozbiljnost, i kad treba i kad ne treba.

Ali, od juče imam osećaj kao da smo u bliskom druženju proveli celi život. Za svog veka nisam „susreo“ čoveka u naponu snage, nad kojim se nadvila zla kob opake bolesti, koji je hrabrije prihvatio da između očaja i nade stoji niko drugi nego on, čovek, spreman da dobije tu tešku borbu, ili unapred da bude poražen u toj neravnopravnoj borbi, u tebi sam prepoznao ovog prvog!
Svojom odvažnošću i rezonima života oduševljavao si me kao fudbaler, kao što si me i sada oduševio stavom da se „škola hrabrosti“ mora učiti u „školi bola“. Ne kažu badava da je bolest svojevrsno virtuelno svetilište koje ima svoj red, svoja pravila, svoje tišine i svoje nadahnuće. Velike boli su bezglasne!

Nije mi ni na kraj pameti da sada ponavljam tvoju brilijantnu igračku i trenersku karijeru, pobede, trofeje, titule i priznanja, prijem kod Pape, susrete sa brojnim državnicima sveta… To ostavljam istoriji. Međutim, ponosim se s tobom što si podigao šestoro dece i uvek isticao svoj koren, ne vređajući nikog drugog. Potvrdio si tako da onaj čije srce kuca za druge, živeće ponovo!

Nema druge istine osim boli, pisao je besmrtni Ivo Andrić, ali i „balkanska pravila“ kažu da i očaj i nada dobijaju najveće bitke. Ako sam ikada Miha dokučio i shvatio da je Bog u srcima onih koji ga traže, onda je to bilo juče čitajući tvoje reči i rečenice izgovorene u Bolonji, spreman za najtežu bitku svoga trajanja. 

Biću s tobom u toj borbi, i nisam jedini, naprotiv! Život je ne jednom nemoguće znao da pretvori u stvarnost uz volju, nadu i Svevišnjeg.
Oprosti Siniša Mihajloviću!

Sportski žurnal