Nekadašnji fudbaler Željezničara i prvi strelac šampionata Jugoslavije u sezoni 1985/86. Radmilo Mihajlović bio je već viđen u Crvenoj zvezdi, ali je postao prvotimac zagrebačkog Dinama. Onda je sa Bajernom stigao do titule. Danas njegov sin Stefan igra za niški Radnički, ali u porodici Mihajlović Crvena zvezda je omiljena tema.

Počeo je da igra fudbal u Foči, a karijeru završio na Kipru. Danas ima nepunih 56 godina, pregršt trofeja i uspomena. Čovek ipak, uvek ima za čim da žali. Radmilo Mihajlović može da se pohvali da je bio prvi strelac šampionata Jugoslavije, ali verovatno je očekivao više utakmica u državnom timu. Ili još nešto: da je igrao revanš polufinala Kupa UEFA, možda bi Željo nadvisio Videoton, pa se u finalu našao sa velikim, moćnim, trofejnim, bogatim madridskim Realom. Ovako, Mađari su Sarajlijama naneli ranu koja kod mnogih još nije zacelila.

- Bila je to utakmica čitave generacije. Imali smo moćan tim i odličnog trenera Ivicu Osima, predivnu publiku, sposobno rukovodstvo kluba. Snosim deo krivice, jer nisam imao pravo da igram u revanšu. Edin Ćurić je morao da pokrije moju poziciju. Šteta! Propušteno je onoliko šansi i zajednička prilika da se domognemo finala. To ne može da se za-boravi, ostaje žal za sva vremena - započeo je priču Mihajlović.

Do epiteta golgetera jugoslovenske lige stigao je sa 23 gola u nikad jačem društvu.

- U konkurenciji Zlatka Vujovića, Darka Pančeva, Fadilja Vokrija, Milka Đurovskog, Predraga Jurića, Miloša Bursaća i brojnih drugih igrača, jer su svi klubovi imali izuzetne golgetere, bio sam najefikasniji. Zaista, izgarao sam fantastično te godine. Stavio sam sebi za cilj to, video sam da se Željezničar polako osipa. Rade Paprica je otišao u Grčku, Edin Bahtić i Nikola Nikić takođe, Refik Šabanadžović je prešao u Crvenu zvezdu, Haris Škoro u Dinamo. Iskoristio sam priliku da, dok smo bili zajedno, dam svoj maksimum. Imao sam lepu priliku da budem prvi strelac Evrope, ali zbog povreda pauzirao sam u devet utakmica. Žao mi je što nisam dokučio i tu titulu, kralja strelaca Evrope - priznaje Mihajlović.

Neki su govorili da sigurno iz Sarajeva prelazi u Beograd, da će postati prvotimac Crvene zvezde. On je, ipak, iz plavog otišao u modri dres Dinama iz Zagreba.

- Tako je bilo spletom okolnosti. Cela moja porodica navija za Zvezdu, svi smo priželjkivali da zaigram u crveno-belom dresu. Pregovarao sam sa Draganom Džajićem i Vladimirom Cvetkovićem, ali Hajduk i Partizan nudili su znatno više, a ponuda Dinama nije se mogla odbiti. Miroslav Ćiro Blažević bio je više nego korektan. Ispunili su sve, dali više nego što sam tražio i očekivao. Želeo sam u Zvezdu, Dinamo mi bio sudbina. Hteo igrati u Španiji ili Italiji, a ja igrao u Nemačkoj. Ljudske sudbine - smatra on.

Bio je u Nemačkoj, sa Bajernom osvojio titulu. Igrao je za Šalke i Ajntraht, potom u Južnoj Koreji, pa na Kipru. Zapažena karijera...

- Mogao sam mnogo više. Realno, san svakog igrača je da zaigra za Bajern, da s njim bude prvak. Osvojio sam Super kup, tu sam bio nepune dve godine. Došlo je do nesporazuma sa trenerom Jupom Hajnkesom i tražio sam da odem. I sva predratna dešavanja uticala su na mene. Ugrožena porodica, opasnost u kojoj su se našli prijatelji, sve je to odvraćalo pažnju. U klubovima gde vlada surovi profesionalizam, sve je usmereno na fudbal. Dakle, to me malo poremetilo. Onda sam otišao u Šalke, pa u Ajntraht. Solidna karijera, ali je trebalo je da bude još bolja -  govori Mihajlović.

Prvi Srbin kapiten Zagrepčana

Legendarni Josip Skoblar dodelio je Radmilu Mihajloviću kapitensku traku protiv Partizana, postao je prvi Srbin u toj ulozi u redovima Zagrepčana.

Još jedna interesantna pojedinost: mnogi su vodili polemiku da li je kolevka fudbala Argentina, Brazil ili Engleska. Radmila Mihajlovića nazivali su „srpski Lineker”. Englezi znaju u sportu da budu prgavi i da škrtare, ali i da budu pravedni. Sve su prilike da na primeru sportsmena iz Foče nisu pogrešili.

Zvezda i Partizan prinuđeni da prodaju

Mogu li Crvena zvezda ili Partizan da se nađu u završnici nekog od evropskih takmičenja?

- Crveno i crno-beli ne mogu tri sezone da zadrže igrače. Moraju da ih prodaju jer od toga žive. Imaju potencijal u navijačima, veliki su klubovi. Zarade u Evropi, pa umanjuju dugovanja. Eto, iz Zvezde je otišao Marin, ali ako odu i Boaći i Ben onda nema ništa od većih rezultata. Tako je i sa Partizanom. Sačekaćemo da dva najveća srpska kluba nešto ostvare u Evropi.