Malbašić sa peharom pobednika Kupa/FK Borac

BANJALUKA – Stojan Malbašić je jedan od bivših Borčevih fudbalera sa najdužom vernošću toj ekipi. Naime, celu svoju karijeru posvetio je Borcu i rodnoj Banjaluci.

Čovek je rođen da radi i da stvara, a Stojan Malbašić uživa u onom što ga je pratilo kroz njegovu karijeru. Nije igrao u klubovima tzv. „velike četvorke“, nije odlazio u inostranstvo, ali je svojom vernošću Borcu i Banjaluci pokazao da se i tako može stići do cilja.

Banjalučanin je rođen 15. septembra 1959. godine. Ističe da je od ranog detinjstva, pa sve do sada, Banjaluka za njega bila centar sveta.

„Rođen sam davno, pre 67 godina. Sada sam u nekim finim godinama. Rođen sam u jednom od najlepših gradova na svetu. Bilo je prilika da negde odem, ali ceo svoj život ostao sam u tom gradu. Mene je moja Banjaluka vezala za sebe, pa moj klub, moj Borac. To je još dečija ljubav. Ja sam čovek koji ume da ceni ono što je njegovo. Zato sam celo vreme ostao vezan za Banjaluku i svoj Borac“, priča Stojan Malbašić.

Karijeru je započeo u Borcu i za prvi tim zaigrao početkom osamdesetih godina prošlog veka. Mnogi su treneri radili s njim i duguje im veliku zahvalnost.

„Mnogo je trenera sa mnom radilo. Nažalost, većina njih preselila se u večnost. Ne mogu da ne spomenem Husniju Fazlića, Iliju Miljuša, Osmana Spahića, Nenada Gavrilovića... Svi oni su na svoj način na mene ostavili svoj trag. Tražili su i naučili su me. Kasnije sam na sve to što sam stekao u radu sa njima nadogradio“, nastavlja Malbašić.

Jedanaestog maja navršava se 38 godina od Borčevog podviga, kada je drugoligaš nadvisio favorizovanu Crvenu zvezdu i u krajišku lepoticu stigao je trofej, koji su svojim igrama pozlatili za sva vremena. Malbašić je odigrao ceo meč, pod povredom. Sa ove vremenske distance, kaže on, uspeh plavo-crvenih iz Platonove je nemerljiv.

„Za sve ove godine koliko Borac postoji, to je bio najveći uspeh. Bilo je jako teško doći do tog trofeja. U tom takmičenju učestvovalo je više od 1.000 ekipa. Bilo je nezamislivo da možemo slaviti. Imali smo u finalu veliku Crvenu zvezdu, ali Borac je imao grupu momaka koji su uspeli osvojiti ono što se naziva nemogućim“, priča Malbašić.

Ubrzo zatim Borac je ušao u Prvu fudbalsku ligu Jugoslavije, pobedio je mnoge i našao se na visokoj poziciji na tabeli. Nikoga se nisu plašili, od Ljubljane do Skoplja, i mnogi su pred njima kapitulirali.

„Jugoslovenska liga bila je među pet najjačih liga Evrope. Sve jugoslovenske ekipe koje su igrale u Evropi stizale su do završnice. Pa, Crvena zvezda je bila evropski i svetski klupski prvak. Bila je čast nastupati protiv Stojkovića, Savićevića, Prosinečkog, Mijatovića, Jarnija, Šukera, Bobana... Liga je imala veliki kvalitet. Velika je šteta što Jugoslavija nije mogla učestvovati na EP u Švedskoj, mislim da bi se okitila zlatnom medaljom. A Borac je bio u srcu. U Banjaluci niko nije mogao garantovati da će nas pobediti. Kao domaćini, mnogima smo pomrsili račune“, priča Malbašić.

Godinu 1992. učinili su svojom. Osvojen je Mitropa kup, a Fođa je ostala u najlepšim sećanjima i uspomenama.

„Iskreno, prošle godine sam pehar iz Fođe nosio u Italiju. Prave muzej, hteli su da imaju kopiju tog trofeja. Mi svake godine obeležavamo i osvajanje Mitropa kupa i ono što smo ostvarili 11. maja 1987. godine na stadionu JNA u Beogradu. To su uspesi kojih se prisećamo sa velikim poštovanjem. I to se ne može i ne sme zaboraviti“, smatra Malbašić.

Da nisu nastupile sumorne godine i da nije došlo do tragičnih zbivanja u BiH, Borac su mnogi videli među ozbiljnim kandidatima za šampiona „Juge“.

„Mi smo 1991. godine razbili ‘veliku četvorku’. Bili smo četvrti na tabeli. Nikad se ne zna dokle smo mogli da odemo, jer se sve srušilo ratnim zbivanjima. Imali smo svoje ciljeve, mnogo bismo pokazali, ali nije nam se dalo“, nastavlja Stojan.

Po završetku igračke karijere ostao je veran Borcu. Tamo je bio sve. Doduše, samo nije pripremao kafu zaposlenima – ili možda jeste i to. Borac je od reorganizacije fudbalskog sporta u BiH bio šampion i osvajač Kupa BiH. Zasluge za to pripadaju i Stojanu Malbašiću. Nikada nije lako doći do cilja.

„U reorganizaciji, a pre je bila liga Republike Srpske, Borac je prolazio kroz teška vremena. Velika besparica, mnogo je ljudi prošlo kroz klub. Onda smo 2010. godine bili prvaci. Tri puta smo ispadali iz Premijer lige BiH. Neki ljudi nisu pomogli koliko su mogli. Međutim, pojavio se Vico Zeljković, mlad, divan čovek. Kao da je sam Bog sišao sa neba na Gradski stadion. Rešene su finansije, podržali smo ga. Svake godine Borac igra Evropu i od njegovog dolaska Borac će sada po treći put biti osvajač Premijer lige BiH“, govori Malbašić.

Četvrtog jula ove godine Borac će obeležiti vek postojanja. Život nas uči da ono što traje stoleće treba da traje večno. I Stojan Malbašić sa nestrpljenjem iščekuje taj vredni jubilej.

„To je veliki jubilej za sve nas. Od tih 100 godina u Borcu sam proveo 54. Zato me i to motiviše da budem srećniji i ponosniji. Učestvovao sam u mnogim Borčevim uspesima. Nadam se da će klub imati još velikih ostvarenja. Verujem da ćemo kvalitetno obeležiti 100. rođendan. To su Borac i Banjaluka zaslužili“, smatra Malbašić.

„Moji su drugovi kao biseri, rasuti po belom svetu“, kaže jedna neprolazna pesma. Gde su njegovi saigrači koji su, zajedno sa Malbašićem, ostvarili podvig u Beogradu i Fođi?

„Čujemo se često. Imali smo neke godišnjice koje su nas okupljale. Viđam često Durgutovića, Bilbiju, Špicu. Nažalost, četvorice više nema. To su Karalić, Beširević, Jakovljević i Pobor. Čujem se sa Lipovcem, Matajom, Lupićem. Božur Matejić se vratio da živi u Banjaluci. Čujemo se i podsetimo se divnih vremena. I oni koji nisu iz Banjaluke, vole je i danas, jer su svi prezadovoljni Banjalukom“, govori on.

Nedavno je u gradu na Vrbasu organizovana gala manifestacija – 15. Dani fudbala Republike Srpske. Malbašiću je pripala nagrada za životno delo „Dr Milan Jelić“. Kaže da mu ta nagrada mnogo znači, budući da nosi ime nekadašnjeg predsednika Republike Srpske, velikog fudbalskog zaljubljenika i viteza života, Milana Jelića.

„Zaista mi mnogo znači. Preuzimajući tu nagradu, sve sam emotivno doživeo. U sali su mi mnogi čestitali, istakavši da sam je u potpunosti zaslužio. Nagrada nosi ime velikog čoveka i zbog toga obavezuje. Kada vam mnogi velikani čestitaju, onda je to potvrda. To je jedna od najvrednijih nagrada kod nas u Srpskoj. Ona je zahvalnica za sve moje godine provedene u fudbalu. Znači da je sve što sam radio imalo smisla“, zaključio je Malbašić.

Stojan Malbašić je jedno od najzlatnijih imena u dugoj i prebogatoj istoriji Borca i fudbalske Banjaluke. A zlato uvek ima svoju visoku vrednost.

Nepomućen sjaj...

Tim Borca koji je pobedio Crvenu zvezdu/klupska arhiva