Tomo Marić i Dragan Džajić

Hteli mi to ili ne, vreme, svima i svemu, izriče pravdu: Dragan Džajić u anketi čuvenog “Frans fudbala” uvršten je među najveće majstore od kojih će biti sastavljen i najbolji fudbalski tim sveta cele jedne epohe. Veliko priznanje koliko sportsko-fudbalsko toliko i nacionalno zemlji Srbiji.

Iz ovog dela Evrope samo “Džaja” i Bugarin Hristo Stoičkov našli su svoje mesto među posebnima; Džaja je sa igračke scene sišao pre gotovo 50 godina, a Stoičkov tek nedavno, da se zna zbog sećanja i pamćenja.

Dragan Džajić uistinu je jedinstvena ličnost, ali zašto “Džaja nacionale”, a zbog čega je neponovljiv?

Jedinstveno pravilo života, ma o kojoj oblasti da je reč, dvosmisleno je – postoje dve beskonačnosti – Svevišnji gore, ljudska pakost dole. Između njih borba neprestana, i fudbalska i ljudska, obje je Dragan Džajić dobio, a da nije izgubio ni čast ni dostojanstvo, štaviše – kao slavni srpski vojvoda Živojin Mišić znao je da se bitke dobijaju u čistom srcu i istoj takvoj duši. Srce i duša, kad stigne nepravda, znaju i da bole, i te kako da bole, ali nazad nema, sve do konačne pobede zbog obraza i zarad iskonskog patriotizma! Zašto ne reći, živeo je privatni život bez skandala, uvek okružen suprugom Brankom, te kćerkama Sanjom i Draganom, i njihovim porodicama; ko ljudski osmisli svoje postojanje, nikad se neće kajati!

Zato i jeste “Džaja nacionale”!

Onda fudbal, igra njegovog života i beskonačna priča.

Dragan Džajić u dresu Crvene zvezde

Miljan Miljanić je govorio da nikad nije dokučio da li Draganu Džajiću treba bilo šta govoriti pred utakmicu, ili ga samo potapšati po ramenu i pokazati put ka terenu; nenadmašni majstor poezije sportskog novinarstva “Politikin” Ljubomir Vukadinović bio je ushićen kad je slavni Ferenc Puškaš, protiv čijeg tima je igrala Zvezda na turniru u Španiji, i pored poraza svoje ekipe utrčao je u teren Džaji podigao obje ruke u vis i izljubio ga kao najrođenijeg uz reči: “ti si, momče, genije!”; pa u Rimu 1968, posle finala sa Italijom prišao mu je čuveni Đani Faketi i rekao da mi Inter nudi ček, a da on ispiše za koji će iznos preći u taj tada slavni klub, Džajin širok osmeh zahvalnosti - “iz svoje otadžbine i Crvene zvezde otići ću samo kad oni kažu da to mogu da uradim, šta bi mi tek rekao moj otac Krstivoje!?” Prevodilac Naletilić hvatao se za glavu: “Džaja, daju ti milione!” Dragan se samo osmehnuo: “hvala lepo!”

Svi kažu da je slavni Pele, na svom oproštaju na Marakani, tražio Jugoslaviju, između ostalog, i zbog Dragana Džajića, kojeg je izuzetno cenio i smatrao ga ravnim najboljim majstorima brazilskog fudbala.

Sledi direktorska priča kada je Crvena zvezda postala prvak Evrope i sveta, tako uplovila u odaje fudbalske besmrtnosti. On i Crvena zvezda ruku pod ruku gotovo pet decenija, a bratstvo se nikad nije izgubilo. Pobede su se nizale, gle čuda, i u borbama iz očaja.

Dragan Džajić u dresu reprezentacije svijeta

Ima li uopšte smisla pominjati brojne njegove rekorde u Crvenoj zvezdi, u reprezentaciji Jugoslavije, oreol najboljeg fzudbalera države koje više nema, nezaboravne golove i čudesne majstorije, igre u selekciji sveta, u najbolju jedanaesteroicu kugle zemaljske koju su sastavljali velemajstori kao: Euzebio, Faketi, Jašin, Amansio, Albert, Puškaš, Gento… ili veliki treneri Helenio Herara, Enco Bearcot, Ladislav Kubala, Tomislav Ivić, Miljan Miljanić… mesto na levom krilu bilo je rezervisano za Dragana Džajića.
Veliko majstorstvo na zemlji, vidi se i sa meseca!

Eto zbog čega je Dragan Džajić i poseban i neponovljiv, svaki dan bezmalo je živeo kao zaseban život, poklanjajući ga svima, a ko tako shvati svoje postojanje, živeće ponovo!