Davor Jozić, član šampionskog Sarajeva i učesnik SP u Italiji 1990.godine

KONJIC – Konjičanin Davor Jozić je preko šampionskog Sarajeva stigao do Italije. U Čezeni živi i radi tri i po decenije. Sa setom se vraća u dane kada je pružao super partije u dresu Jugoslavije. Veruje da bi ta zemlja, da je potrajala, postala i evropski prvak i šampion sveta.

Molto bene – Davor iz Čezene, voleo je legendarni reporter Ivan Tomić reći u svom originalnom, slikovitom i duhovitom načinu prenošenja utakmica reprezentacije Jugoslavije. Davor Jozić bio je fudbaler defanzivnih zadataka, sa istančanim osećajem za gol. Često je umeo da pogodi cilj, kao i mi onog trenutka kada smo ga pozvali u nameri da mu posvetimo pažnju, damo prostor da kaže ono što želi, a fudbal je stalna tema.

„I sa sakupljenim godinama, uvek mogu govoriti o fudbalu. Moja osnovna tema je fudbal, a koristim priliku da pozdravim sve Vaše čitaoce“, bile su prve reči Davora Jozića u ovom intervjuu.

Rođen je u Konjicu pre 61.godinu. Igrao je u Sarajevu 8 sezona, ubeležio 169 prvoligaških utakmica, postigavši 15 golova. Sarajevo je igralo najlepši fudbal sredinom osamdesetih, pa je bilo i šampion Jugoslavije. Čuva Jozić ona slavlja i važne pobede u najlepšim sećanjima i uspomenama.

„Svakako! Period predivnih uspomena. Vreme kada smo imali vrhunske talente koji su izrasli u visine. Čast mi je da mogu reći da sam igrao sa Predragom Pašićem i Safetom Sušićem i svim onim divnim ljudima. Po meni je Safet Sušić jedan od najboljih fudbalera koje je Jugoslavija ikada imala“, govori Jozić.

Za mladu i olimpijsku reprezentaciju Davor Jozić odigrao je 24 meča. Za A tim nanizao je 27 utakmica i postigao dva pogotka, oba na Mondijalu u Italiji 1990.godine. Priznaje, poseban je osećaj pogađati protivničku mrežu na najvećoj svetskoj smotri fudbala, a on je to uspeo protiv do tada dvostrukog prvaka planete, Nemačke, te protiv Kolumbije.

„Osećaj je neopisiv. Postići gol na svetskoj fudbalskoj smotri je nešto najveće i najlepše što se može dogoditi fudbaleru. Mogu reći da sam dao sve od sebe na SP u Italiji. Sebi nemam šta prigovoriti, došao sam u punoj formi. Imali smo odličan tim, a prezadovoljan sam svojim učinkom. Šteta što nismo ostvarili više“, nastavlja Davor Jozić.

Mnogi misle da je Jugoslavija zaslužila finale SP u Italiji, ali nepravda jednog Švajcarca protiv Argentine srušila je lepe snove. Da je preživela teške godine i jake udarce, da li bi Jugoslavija učinila nešto na prvenstvima kontinenta i šampionatima sveta koji su dolazili nakon Italije?

„Malo se pisalo o tome da Meša Baždarević i Srećko Katanec nisu igrali. Prvi je bio suspendovan, a drugi je bio povređen. S njima na sredini mogli smo do finala. Potpisao bih da sa njima igramo finale. Kasnije je došlo do raspada zemlje, rasuli su se talenti i svako je imao svoj trnovit put novog dokazivanja i stasavanja“, pojašnjava on.

Imao je lepih šest sezona u Čezeni. U Kalču je odigrao značajnih 170 utakmica. Fudbal u Italiji uvek je u modi.

„Fudbal je u Italiji nešto sasvim drugo nego kod nas. Tri lista pišu samo o fudbalu. Prate svaki detalj. Gazeta delo sport je dnevni list sa milionskim tiražem, obrće se veliki novac. Dok sam ja igrao, verovatno najjača liga u Evropi. Sada se to sve promenilo, a u Italiji traže da vrate primat, ali to je dug i težak put“, objašnjava on.

Našao se i u Meksiku. Drugi kontinent, drugačije navike, a ljubav za fudbalom velika i stalna.

„U finišu svoje karijere otišao sam u Meksiko. Dobro prvenstvo je bilo. I danas tamo igraju sportisti iz Brazila, Argentine, iz Urugvaja. Video sam da su to izuzetno jaki i čvrsti mladići, a po talentu su slični sportistima eks – ju prostora“, reči su Jozića.

On je karijeru okončao u Italiji. U toj zemlji postao je fudbalski trener.

„Nakon okončanja karijere nastavio sam da radim u omladinskoj školi. Danas sam direktor omladinske škole Čezene. Posvetio sam se radu sa mladima. Pandemija je uzela maha. Dolaze nekako sve slabije generacije koje se teško prilagođavaju radu i odricanju. Ovde mladi u Italiji nekako teško uspevaju, ali ima talenata“, otkriva Davor Jozić.

Da li danas sretne sve one drugare sa kojim je pokazao svetlo lice u Italiji 1990.i kakvu ima komunikaciju sa saigračima iz šampionskog Sarajeva?

„Davno sam otišao, pre 34 godine. Nekako smo se izgubili. Pre dve godine sreo sam većinu u Sarajevu. Razmenili smo brojeve, ali niko nikog ne zove. Život nas rastavio, tako je to. Čujem se sa Farukom Hadžibegićem, gospodin je od glave do pete. Svako je krenuo svojim putem. Inače, u Konjic dođem svake godine. Odem na planinu, pa sretnem ljude koje dugo nisam viđao. To mi je punjenje baterija. Potom desetak dana odem na Jadransko more. Svoji prostori uvek su u srcu“, zaključio je svoje kazivanje Davor Jozić.

Zbog talenta koji je posedovao , te marljivosti i profesionalizma koji su ga krasili, Davoru Joziću su Neretva i Miljacka bile kao plitki potoci, a u Italiji, toj popularnoj fudbalskoj „čizmi“ gazio je brojne prepreke i sa lakoćom stizao do cilja. I Konjic, i Sarajevo, i ko zna koliko drugih sredina – sve su to njegovi gradovi. Jer, Davor Jozić je davnih dana postao zlatna vrednost fudbalske igre.

I građanin sveta...

Davor Jozić danas ćivi u Italiji