Zlata čistog rđa se nikad ne hvata, zna unapred da je poražena! U ime toga!

Banjalučki Borac dokazao je da banalnost fudbalskog zla nije uvek savršeni oblik njegovog zloćudnog prodiranja u mali i veliki svet, pobedivši ga snagom svoje istine i znanja.

Ne samo to: trijumfalan Borčev put, u odbrani svog dostojanstva, potvrdio je, u ime sportske časnosti, da je mržnja nemoć zavisti i pakosti, očigledno dokazujući da je zavist bes nesposobnog i nadobudnog koji ne podnosi tuđe dobro, a pogotovo njegovu umešnost i bilo kakvu uspešnost.

Zbog svega rečenog, sa zaostatkom pred nastavak prvenstva od 13 bodova u odnosu na Sarajevo, Borac je nakon minule nedelje četiri koraka ispred “bordo” tima, ili kako njihovi navijači od milja skandiraju “boja fesa, boja dresa”. Postao je pobednik bh. fudbala svih dosadašnjih takmičenja otkako se igraju u dejtonskoj tvorevini, bez obzira na sam redosled na tabeli.

Pobedio je znanjem svojih igrača predvođenih kapitenom Stojanom Vranješom, stručnošću mladog trenera Marka Maksimovića i njegovih saradnika, angažovanjem rukovodstva kluba s predsednikom Stojanom Malbašićem, nekadašnjim kapitenom i osvajačem Borčeva dva najvrednija trofeja - Kup Jugoslavije i Srednjoevropski kup; ta odluka da Malbašić vodi klub pokazala se i kao bespogovorno proročanska dotadašnjeg predsednika Vice Zeljkovića koji je danas prvi čovek fudbalskih saveza Republike Srpske i BiH.

Pobedio je Borac, možda i pre svih, bezgraničnom podrškom svojih “Lešinara” i njihovim gotovo mitskim rezonom “Bog, nebo i Borac”.
Iskrena želja i golema ljubav uvek su krila velika dela. Borcu je potrebna još jedna pobeda da stigne do titule! Ali, nijedna velika pobeda nije izvojevana u prvom pokušaju – zato se nedeljni meč sa Tuzla sitijem dočekuje kao kruna Borčevog praznika kada će cela Banjaluka biti velika pozornica, zaogrnuta Kočićevskim epitafom: “ko iskreno i strasno ljubi istinu, slobodu i otadžbinu slobodan je i neustraživ kao Bog, a prezren i gladan kao pas”.

Za uzvrat “Lešinari” sa svih strana u glas grme: “sve dok Vrbas Banjalukom teče, Borac živeće...”

...i sve mržnje, zlobe, zavisti i pakosti nadživeće…

Imaju ljubavi koje nikad ne ostare i nikad ne utihnu, ostaju kao beskrajno nebesko plavetnilo s večnim tragovima crvene boje.