Živimo u svetu izgubljenih vrednosti svega i svačega, ne mimoilazi nikog i ništa, poltronstvo je postalo naša svakodnevica – sve se izobličilo!

Evo fudbala, ako nema čoveka, imaju ljudi: jednom se kao ulizice klanjaju do crne zemlje, istovremeno drugom okreću leđa, tako se postaje ovovremenski idiotski umetnik (ne)istine.

Bilo neko vreme kad su fudbaleri, samo njih da uzmem za primer, vaspitavali sami sebe i sve oko sebe, neke pamtim kao svedok, druge iz memoarskih zapisa. Mitski kapiten Crvene zvezde Rajko Mitić, umesto da to učini sudija, učinio je „čika Rajko“: na važnom meču pokazao je put ka svlačionici saigraču jer je nesportski nasrnuo na protivnika. Legendarni kapiten „crno – belih“ i golman sveta Milutin Šoškić na važnoj utakmici Partizana zaustavio je loptu koja je prešla gol – liniju. Sudija nije video, bio je zaklonjen igračima, pita Šoškića: „Je li bila u golu?“ Šole odgovara:“Na moju žalost, jeste!“ Sudija je priznao gol. Planetarnog vratara Rusa Lava Jašina, kad je Fifa zvanično proglasila za najboljeg golmana sveta, novinari pitaju :“Jeste li imali idola?“ Jašin govori:“ Jesam, Vladimira Bearu, on je najbolji golman kojeg je svet ikada video!“ Ili: Miljana Miljanića 90-ih godina minulog veka pozove ambasador Perua i saopštava mu da fudbalska federacija njegove zemlje želi da Miljana angažuje za selektora reprezentacije uz godišnju platu od milion dolara. Znani „Čiča“ uz osmeh mu se obrati:“Moj narod je napadnut sa svih strana, moja moralna i ljudska obaveza je da budem s njim, a vama hvala na priznanju i ponudi!“ Ambasador ga je u čudu gledao.

Koliko iz vizure ovog doba sve pomenuto zvuči nestvarno; upravo onoliko kao što je danas saosećanje i ljudska dobrota stvarno naličje pakosti i zluradosti.

Pišem ove reči i rečenice, umesto čestitke, svim klubovima iz Republike Srpske koji su postigli uspehe u minuloj sezoni, posebno banjalučkom Borcu, s obzirom šta je sve prošao u godini velikog slavlja, kao i upozorenje onim prostacima koji su postali sve i svja i stvorili „ugledno ime i prezime“. Zato su i primeri Rajka Mitića, Milutina Šoškića, Lava Jašina i Miljana Miljanića, kao i fudbalera Borca i klubova iz Republike Srpske, za sve one s druge strane prostačka zabava za naivne i nesposobne!

Sačuvaj me Bože; zašto život uz fudbal ne može da bude nalik čoveku, jednostavan i pošten – nije svet izgubio realnost, već je realnost izgubila svet! Najviše zbog toga i ona čestitka svim klubovima Republike Srpske koji su ostvarili uspehe na čelu sa Borcem. Oni su pobedili!

 Na koji način i kojom snagom uistinu ne znam, ali znam da su pobedili.