Foto: UEFA Champions League

Snaga velikih nije u njihovoj moći nego u tome da su svjesni te moći. Kada neko zna da je moćan, neće paničiti ni kad se nađe u jako nezgodnoj situaciji.

Unai Emeri je sjajno pripremio meč sa Liverpulom. Uočio je mane Liverpula na pravi način te igru pravio kroz te mane odnosno bekove Liverpula. Svi znamo da Robertson i Anrold imaju defanzivnih mana. Međutim, u ovoj utakmici ih nisu imali radi svoje loše igre nego plana koji je imao Viljareal. Konstantno su svodili igru 2 na 1 protiv beka (češće Robertsona). I oba gola dali su upravo na taj način. Na prvu bi rekli greške Robertsona ali u suštini i nije bilo do njega.

Iako je rezultat na poluvremenu bio nepovoljan jer je Viljareal nadoknadio zaostatak iz prvog meča, veći je problem Liverpulu bio taj što su bili totalno bez ideje. Nisu imali šut u okvir gola i faktički jedva da su na pravi način zaprijetili rivalu.

Ali nisu paničili iako je dosta toga išlo kontra njih. Zašto ? Jer su svjesni sebe.

Svjesni su svoje moći i da su uz Siti najjači tim na svijetu u ovom trenutku. Svjesni su i ogromnog individualnog kvaliteta. Samim tim, znaju i kada ne ide da brzo mogu stvari okrenuti na svoju stranu jer će njihov kvalitet doći do izražaja. Ključno je samo da budu strpljivi i da ne paniče kad ih ne ide a protiv Viljareala nisu paničili.

Pa ipak, iako nije bilo panike, Klop je povukao potez na poluvremenu. Izveo je neupotrebljivog Žotu a uveo Diaza. Vidjelo se od starta drugog poluvremena koliko je pozitivne energije Diaz donio svojim ulaskom.

Energija Liverpula bila je sve bolja a Viljarealova opadala. Zašto ? Jer više nisu mogli energetski parirati Liverpulu. Nije Klop u nastavak ušao sa ne znam kakvom taktičkom promjenom koliko je Liverpul fizički bolje pripremljen. Tempo u Premijer ligi je najjači mogući tempo dok Primera kaska za Premijer ligom u tom segmentu. To se osjeti i u duelu ekipa iz ove dvije lige a upravo to je bilo vidljivo i u ovom meču.

Nije pitanje da li možete parirati Liverpulu nivoom fudbala i energijom nego koliko dugo i kako ćete reagovati kada krenete da padate jer taj pad nekada zna biti pad u potpuni ambis. Takav pad desio se Viljarealu u drugom poluvremenu. Liverpul je tri gola dao i došao do preokreta isključivo jer ima ogroman kvalitet ali i jer je Viljareal pao. 

Emerijeva ekipa je izgledala kao izduvan balon. Inicijalna ideja je bila vjerovatno da se povuku u nastavku ali utisak je i da nisu imali snage da krenu u napad. Koliko god da su nadigrali Liverpul u prvom poluvremenu, toliko su iscijedili sve iz sebe i nisu imali goriva u rezervoaru za nastavak susreta. A ekipa Liverpulovog kvaliteta itekako zna iskoristiti takvu situaciju.

Na kraju je Liverpul napravio preokret i dosta rutinski priveo posao kraju te se plasirao u treće finale u poslednjih pet godina. Takođe, stvorili su preduslov za treće englesko finale u poslednje četiri godine a to će se desiti ako Siti izbaci Reala.

Što se Viljareala tiče, ispali jesu ali moraju biti ponosni na fantastičnu sezonu ali i prvo poluvrijeme revanša. Emeri je još jednom pokazao koliko je taktički potkovan. Međutim za plasman u finale falilo je snage ali i kvaliteta.