Foto: UEFA CHampions League

Sport je tako lijep jer je često potpuno neobjašnjiv. Uz svu statistiku pa i zdravu logiku, neke stvari nećete moći opisati na pravi način.

Real Madrid ove sezone ne igra ništa posebno ako gledamo samo kroz samu igru. Međutim, dovoljno su dobri da bi bili najmanje loši od svih u jednoj generalno veoma lošoj sezoni Primere pa su poprilično rutinski došli do titule. U Ligi šampiona su se pretplatili na preokrete pa može se reći i provlačenja. Prvo protiv Pariza, pa još veće protiv Čelsija a onda je došao na red Siti.

Ekipa Pepa Gvardiole odigrala je gotovo pa savršen prvi meč. Rano došli do 2-0, stvarali konstantno šanse ali jednostavno nisu uspjeli ostvariti veću prednost od 4-3. Kako ? VJerovatno ni sam Pep sebi nije mogao objasniti jer za razliku od nekih situacija, nije uopšte pravio taktičke ludorije. Prosto, nisu mogli iskoristiti prilike dok je Real bez igre dao tri gola faktički na propuste Sitija.

Pa i pored toga što prednost nije bila velika, Siti je u revanš ušao kao favorit iako se igralo u Madridu. 

Pep je odlučio umrtviti ritam. Nije htio napasti od prvog minuta nego je htio prije svega čuvati svoj gol. Siti nije ekipa koja će ''parkirati autobus'' pred golom. Oni i kad se brane, brane se sa loptom u nogama ali ne dolaze sa previše igrača u završnicu i bekovi, pogotovo Voker, stoje niže nego obično. U takvoj igri Siti se snalazio dobro. Real nije mogao da stvori pravu šansu dok je Siti imao nekoliko dobrih pokušaja.

I u nastavku manje više ista slika. Jalovi pokušaji Reala i Siti koji ne rizikuje mnogo ali je konkretniji. Anćeloti je promiješao akrte kad je ziveo Krosa a uveo Rodriga jer je tada prešao u klasičnih 4-3-3. Valverde se uvukao u sredinu a Rodrigo je otišao na krilo. Pepov prvi potez bilo je zatvaranje i to na maksimalu s obzirom da je izveo De Brujnea. Pa ipak, minut nakon izmjene, Marez je donio vodstvo gostima. Potom je veliku šansu imo i Griliš i djelovalo je da sve ide po planu Gvardiole. 

Međutim, ne bi Pep bio Pep da sam sebi ne bude neprijatelj. Iako mu nije trebala baš tolika defnaziva s obzirom da ni Realovi pokušaju nisu bili toliko opasni, Pep je izveo Mareza a uveo Fernandinja. U završnici susreta i na početku produžetaka, Real pravi potpuni preokret. Preokret kojim ubija u pojam Siti.

Ne samo da je Siti ostao bez prednosti nego je Pep ostao bez opcija. Preranim i sebi nesvojstvenim zatvaranjem utakmice, ostao je bez napadačkih opcija. Svo kreiranje mu se svelo na Griliša i Sterlinga a to nikako nije moglo dobro da se završi po Siti.

Tako je Real prošao u finale. Ponovo su se provukli. Neko će reći da je to odraz šampionskog mentaliteta. Međutim, i nije samo do toga koliko do sreće. Nekada vam se u nekoj sezoni karte naklone do te mjere da vas sreća prati maksimalno.

Jer da nije bilo sreće, Real ne bi prošao ni Čelsi s obzirom koliko je Čelsi bio bolji u revanšu. Isto tako, prvi meč Siti bi dobio mnogo mnogo ubjedljivije. Međutim, Real je imao sreće i imao je dva genijalca kao što su Benzema i Modrić od kojih je i kretalo sve na Realovom putu do finala.

Sada im slijedi duel sa Liverpulom. Opet ćemo se svi složiti da je igrački Liverpul kvalitetniji ali ko nakon svega uopšte može potcijeniti Real. Sa druge strane, ovo je jedan od najtežih poraza Pepa u karijeri. Nadigrao je Real u potpunosti u Engleskoj, kontrolisao revanš o 90. minute pa opet nije uspio proći dalje.

I što je najgore po njega, opet je sam sebi bio neprijatelj kao mnogo puta u karijeri što je bio.