Mirko Poledica

Mirko Poledica, predsednik Saveza profesionalnih fudbalera Srbije “Nezavisnost” (fudbalski Leh Valensa, vođa poljskih sindikata osamdesetih godina minulog veka), baš se junački okliznuo na fudbalskoj poledici izborne sednice Skupštine Fudbalskog saveza Srbije, kad je rekao ono što je želeo da kaže i kasnije napustio zasedanje.

Posebno je bio tugaljiv i patetičan obraćajući se Draganu Džajiću, pominjući svoje dedu i oca, koji su sve najbolje, svojevremeno, govorili o “Džaji nacionaleu”, Mirko bio dečak, a da ga je sada, taj isti “Džaja nacionale” razočarao, uz komentar “pobeda na izborima Džajićev je najveći životni poraz”.
Zlom nagonu, u bilo čemu, sladak je početak mister Poledica, ali mu je gorak svršetak, tako kažu Jevreji, sa bogatim istorijskim iskustvom, a Vi će te se u sve to uveriti kad – tad!
Ko na vreme životu i svakodnevici ima snage da pogleda ravno u oči, taj ima šansu da shvati da nisu zla ni dobra nijedna vremena, nego ljudi.
Redovno to vreme i te ljude prati zavist koja ne podnosi tuđu pamet, sposobnost, dobro… Najlakše je reći “svoju istinu” i onda doslovno pobeći! Oni hrabri i odvažni ostaju da brane svoje stavove makar bili i usamljeni. Takvu sam “sliku” o Vama sada imao.
Ali, da se još jednom vratim na Vašu storiju kada Ste u pominjanoj besedi šta su Vam, u gotovo mitskim pričama, zborili o Draganu Džajiću Vaš otac i Vaš deda, bilo bi logično da Ste tako izgradili svoj stav o “Džaji nacionaleu” i uopšte o životu!
Vaspitanjem u najranijem dobu čovek se ili uzdiže ili unižava. Ne može oboje! Zbog toga, makar Vi bili to što jeste, morate znati da život tako uči da poučavati znači dva puta učiti.
Vi ste Mirko Poledice mlad čovek, a za učenje nikad nije kasno. Jedna od najumnijih srpskih glava Vladika Nikolaj Velimirović ostavio je pisani trag u amanet – naše srce uvek traži život koji se ne gasi. Tada se Mirko Poledica neće okliznuti na fudbalskoj poledici, tako će i suprotnost u svačijoj sudbini prerasti u večnost.
I na kraju, uvek svima nama valja perko reke… 

Sportski žurnal