Da li je ovo banjalučka, prijedorska, krajiška, kozaračka i jasenovačka priča o tenisu i korenu ljudske duše; u banjalučkom parku „Mladen Stojanović“, o ljudskoj gromadi koji je bio zaljubljenik teniske čarolije, danas se klub u Prijedoru i zove njegovim imenom i prezimenom – Mladen Stojanović.

Ili?

Da li je tada, Republiko Srpska sada, život pobedio smrt, ili je ljubav pobedila sve?

Bilo je to onda kad je i duša postala beznačajno područje, raspamećenog sveta, u lomovima i stradanjima, pojavile su se ličnosti kao što je bio On! Doktor Mladen Stojanović, za kojeg je hrvatski književnik Gustav Krklec rekao da će jednog dana ljudi ličiti na čoveka kao što je bio Mladen Stojanović.

Vreme koje živimo pokazuje i dokazuje da je velika duša kao veliki oganj, što je dalje sve jače sija, valjda duša tada stigne do uma. A oni mitski junaci, kad i mrtvi zapevaju, odjek njihovih vanzemaljskih arija dopreće do samog neba.

I tako ide priča o Krajišnicima Mladenu Stojanoviću, Skenderu Kulenoviću, Branku Ćopiću, Petru Kočiću…, bili su i znalci i umetnici i pisci, spretni i okretni, daroviti…, baš kao ova mladost koja se na teniskoj smotri Srpska open bori za poene, pobede, uspone i silne rang liste koje će im odrediti životni put.

Svedoci smo minulih dana u Republici Srpskoj kako teniska čarolija nalazi svoj koren upravo u ljudskoj duši kad je sve oko nje pretvoreno u zadovoljstvo.

Zato Srpska open u Banjaluci više je od sportskog događaja, više je od rang lista, titula i trofeja… ona je istovremeno i svojevrstan zavet da će uvek, ma kakva vremena ili nevremena bila, ljubav pobediti sve, bez obzira na cenu i ljudsko zlo.

Blistaju teniski matadori iz celog sveta: Andrej Rubljov, Dušan Lajović, Damir Džumhur, Aleks Molčan, Rišar Gaske, Jirži Lehečka, Laslo Đere, Miomir Kecmanović, Sten Vavrinka, Luka Van Aše, Huan Pablo Variljas, Radu Albot, Gregor Barer…

Ali, opet se pojavio On.

Novak Đoković, majstor nad majstorima, sportista nad sportistima, u tinejdžerskoj dobi izrastao u ljudinu, poštuje ga celi svet, najmanje na Balkanu, takvi smo kakvi smo…

Ako je klasika van vremenska onda tu sport ima posebno mesto, baš kao što ga je minulih dana u Banjaluci pronašao tenis.

Nama kao obaveza ostaje da u životu jedino što ne smeš da zaboraviš je – pamćenje!