Slavko Basara u Srebrenici FOTO: lična arhiva S. B.

Hotel „Bosna“ u Banjaluci, manifestacija Fudbalskog saveza Republike Srpske pod nazivom „Jedna smo porodica“, stigli fudbalski radnici i predstavnici klubova sa svih strana... Jedan kulturni gospodin s urednom bradom, elegantno obučen u odelo, prilazi novinarima i deli pozivnice za Svečanu akademiju u povodu 100 godina postojanja Fudbalskog kluba Guber.
Došao je do mene, zastao i nasmejao se uz reči: „znamo se!“ Bio sam ubeđen da se nikada ranije nismo sreli, ali čovek nastavlja dalje:
-Ja sam Danko Mirović iz Gubera, a Vi ste pre 11 godina bili u Srebrenici s Rudar Prijedorom kada smo igrali Kup Republike Srpske. Sećam se dobro vašeg lika, pobedili ste nas 1:0, ali to je za nas bila jedna od istorijskih utakmica.
Ušli smo u konverzaciju i zamolio me je da dođem na proslavu jubileja FK Guber. Poziv nisam ni mogao, a ni hteo da ignorišem. Bila bi to izdaja novinarske profesije. Hoću, posle 13. novembra 2013. godine, ponovo da vidim Srebrenicu.
Odabrano društvo u delegaciji iz Banjaluke, Rodoljub Petković, Zoran Trninić i ja krenuli smo put Zvornika gde nas je sačekao Mirko Milošević, a stigao je i Radika Marić iz Bijeljine. Risto Vojvodić nas je sačekao na putu Zvornik – Bratunac. Kao istinski domaćin i prijatelj Mirko Milošević se ponudio da nas odveze svojim BMV-om u Srebrenicu. Razgledamo sela i predele.
„Vraćam film“ od pre 11 godina. Mnogo manje je sada porušenih, a sve više saniranih kuća, ali se život i dalje meri „na kašičicu“. Vidi se tek poneki dim iz dimnjaka.
-Moj Slavko, tuga je ovo velika. Ja na ovaj kraj retko idem, samo kad moram, ponekad na utakmicu Bratstva u Bratunac ili Gubera u Srebrenicu. Jednom-dvaput godišnje. Ali, ljudi imaju volju za životom, bore se. Ti klubovi su im sve. Oko njih se okupljaju, druže, troše dane – obratio mi se Mirko Milošević, inače član Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Republike Srpske.
Vozeći se tako sa zadnjeg sedišta oglasio se i Zoran Trninić, prijatelj Saveza, poznati rukometni trener:
-Je li ovuda „ordinirao“ Naser Orić?
Milošević je malo zastao, pa odgovorio:
-Da. Ovde je svega bilo. Rat nikom dobro ne donosi. A koje je čije selo zaključićete po postavljenim zastavama. Veliki broj kuća je obnovljen, ali nema naroda. Sve pusti, dulji iseljavaju, odlaze... Za desetak godina ovde će biti naroda na prste jedne ruke prebrojati. Nažalost, perspektiva je nikakva.
Taman u toj priči prolazili smo pored nekih zapuštenih i drvećem zaraslih fabričkih pogona koji svedoče da ju tu nekada bilo života i rada. Cela priča i prizori „uklopili“ su se i u tmurno poslepodne decembarskog dana u kojem je zima nasleđivala jesen. Saobraćaj na putu je bio redak.
Bratunac je veće naselje na čijim ulicama je bilo i automobila i ljudi, a onda sledi Memorijalni centar u Potočarima i stadion „Vidikovac“ oko kojeg su bili parkirani automobili. Okupile su se generacije FK Guber uoči svečane akademije. Pedesetak metara dalje ugledali smo tablu na kojoj je pisalo Srebrenica.
-Evo nas, stigli smo još samo da nađemo Kulturni centar – konstatovao je Rodoljub Petković, savetnik predsednika FSRS Vice Zeljkovića.
-Sve je lako pronaći Pele, imamo jednu ulicu i kružni tok u centru. Sve je tu na dohvat ruke, bez brige – rekao je Mirko Milošević.
Stigli smo na odredište. Dočekani smo kao uvaženi i dragi gosti od desetak Srebreničana iz kluba i opštine. Kako se približavao početak Akademije tako je pristizalo sve više i više ljudi, odjednom se hol Kulturnog centra napunio.
-Ovo može samo fudbal! Po ovakvoj hladnoći i skromnom ambijentu okupilo se nekoliko stotina žitelja Srebrenice i okolnih mesta da odaju počast Fudbalskom klubu Guber. Ovde je fudbal život, a Guber sve što imaju! Ponosan sam što sam deo ove svetkovine – istakao je Radika Marić, predsednik Područnog Fudbalskog saveza Bijeljina.
Proslava je protekla u najboljem redu, uz najvišu ocenu. Srebrenica i Srebreničani žive za Guber. Imaju neverovatnu ljubav prema klubu. 
Mrak je prekrio Podrinje. Gosti su polako krenuli kućama, svako na svoju stranu. Iza nas su ostali gostoljubivi domaćini sa svim onim što život nosi na napaćenim prostorima. Nije lako, ali živeti se mora. Srebrenica će biti živa sve dok je Fudbalskog kluba Guber, koji se takmiči u Drugoj ligi Republike Srpske, grupa istok.
Video sam Srebrenicu drugi put, posle 11 godina... 

Susret sa Kosanićem

U Srebrenici smo sreli i Milorada Miška Kosanića, šefa stručnog štaba Gubera, nekadašnjeg igrača FK Sarajevo iz Srpskog Sarajeva koji je 1997. godine protiv trnske Sloge igrao u finalu Kupa Republike Srpske.
-Živim u Bratuncu, a Guberu želim da pomognem i nadam se da smo na dobrom putu. Prihvatio sam se ovog zadatka jer su me ljudi zamolili da pokušamo da vratimo Guber na pozicije koje mu, po svemu, pripadaju. Trudimo se i borimo. Situacija jeste teška, međutim ne predajemo se – rekao je Milorad Kosanić.

Mirović: Hvala i vidimo se opet

Danko Mirović, član uprave FK Guber posebno nam se zahvalio i najavio novo druženje.
-Hvala vam što ste prevalili toliki put i došli da uveličate naš jubilej. To ćemo da cenimo i pamtimo sve dok smo živi. U skladu sa našim mogućnostima priredili smo ovu svečanost jer je Guber naš život. Videćemo se mi opet, nadam se, s dobrim povodom – rekao je Mirović i gostima iz Banjaluke spakovao po jednu flašu rakije domaće radinosti u znak sećanja na ovaj susret.

Slavko Basara u Srebrenici FOTO: lična arhiva S. B.