Branko Savić u crno - belom dresu/EPA

ZRENJANIN – Branko Savić je rođen i fudbalski se afirmisao u Zrenjaninu, ali fudbalske vrednosti potvrdio je u Partizanu. Igrao je i u inostranstvu, a kasnije se posvetio trenerskom pozivu. Mašta da jednog dana sedne na klupu svog Partizana.

Bio je fudbaler modernog kova, brzo je mislio, još brže reagovao. Defanzivac kakvog bi svi klubovi da vide u svojim redovima. Možda je najviše pokazao u beogradskom Partizanu, ali je i kasnije, kao trener, ostavljao sugestivne utiske gde je radio i stvarao.

Rođen je 8.avgusta 1972.godine u Zrenjaninu, karijeru je započeo u Proleteru.

„Rođeni sam Urenjaninac. Prošao sam sve mlađe selekcije Proletera, a onda nastupao i za prvi tim. Nakon toga, postao sam fudbaler Partizana“, započeo je svoje kazivanje Branko Savić.

Tri zlatne godine proveo je u „gradu na Begeju“. Dobre partije u dresu Proletera preporučile su ga Partizanu. U Humskoj je proveo šest godina u dva mandata.

„Najlepše je bilo kući, ali i tih šest godina bile su nezaboravne. Najlepše uspomene vežu me za Proleter. Međutim, Partizan je Partizan. Bila je dobra ekipa, dobri rezultati, vrhunska i familijarna atmosfera. Neki rezultati se još pamte i u najlepšem su sećanju“, govori Savić.

Igrao je i večite derbije. Doduše, u jednom , onom 114., je pogodio sopstvenu mrežu, događa se. Kaže da su drugačije tada izgledali mečevi Partizana i Crvene zvezde.

„To je utakmica sa puno emocija. Nekoliko nedelja se iščekivao taj meč. Poseban osećaj. Ko nije osetio tu utakmicu kao da nije igrao fudbal. Ja sam odigrao osam. Navijači iz vas izvuku sve, poseban atom snage za koji niste ni znali da imate.. Poseban osećaj, adrenalin. Gledaš da protivnika pobediš, ali i da ga poštuješ. Ta iskustva se ne zaboravljaju. Puni stadioni, sve za desetku“, kazuje Branko Savić.

Utisak je da je u njegovo vreme bilo rivalstvo nekako zrelije, normalnije, sa više fer pleja.

„Sa ove distance čini mi se da je sada nešto drugačije. I u moje vreme bilo je tenzija, vatre, ali se poštovao protivnik i na terenu i izvan terena. Danas je sve drugačije. Rekao bih, sve u svoje vreme“, kratko će Savić.

Sarađivao je i sa Lotarom Mateusom. Za naše čitaoce govorio je o nemačkom stručnjaku.

„Sjajan stručnjak, čovek sa ogromnim iskustvom. Na nas je preneo nemačku disciplinu. To se odrazilo i na rezultate, naš plasman u Ligu šampiona. Doneo je mnogo Partizanu. Svojim odnosom prema trenerskom poslu. Svojim znanjem, energijom i ogromnim iskustvom koje je posedovao“, priča Savić.

Odigrao je više od dvadeset evropskih utakmica, uglavnom Partizana. Bila su to dragocena iskustva.

„Te utakmice su posebne i svaka se pamti. Od Dinama Batumi do madridskog Reala. Uz te evropske utakmice i večiti derbi je za mene dragoceno iskustvo. Sve je bilo posebno, da i detalje pamtim. Stekao sam dragoceno iskustvo“, kaže Branko.

Možda je protiv Madriđana bilo najteže?

„Ne! Za mene je to bila najlakša utakmica. Kada igrate protiv takvog protivnika, onda je to velika čast i zadovoljstvo. Nije bilo puno teško na samom terenu. Doduše, postoji veći pritisak i čudna atmosfera pred samu utakmicu, ali na samom terenu to je bilo uživanje“, kaže Branko Savić.

Igrali je i za inostrane klubove.

„Moj prvi odlazak bio je u Beitar iz Jerusalima. Sasvim drugačija kultura. Jedan vrlo organizovan fudbal. Za razliku od nekih liga gde postoje dva tima, u Jugoslaviji tzv.velika četvorka, a u Izraelu bilo je pet ili šest vrhunski organizovanih klubova. Bilo je mnogo igrača koji su izgradili svetske karijere, da ih sada ne nabrajam. Jako organizovana liga, izuzetno lepo iskustvo“, priča Savić.

Iz pečalbe se vratio u Proleter, pa u Budućnost iz Banatskog Dvora, a u zrenjaninskom Banatu okončao karijeru. Imao je 36 godina. Budući da je bio igrač defanzivnih zadataka, možda je to moglo još da potraje.

„Moglo je još da traje. Tada je bila liga nešto slabijeg kvaliteta nego kada sam igrao u Partizanu. Međutim, počele su određene povrede i došao je trenutak kada sam osetio da je kraj. Okrenuo sam se trenerskom poslu i to je bilo pravo vreme da završim sa igranjem“, tvrdi Savić.

Okrenuo se trenerskim izazovima. Vodio je Vršac, Bečej, Modriču i još jedan broj klubova.

„Ne mogu reći da mi je negde posebno bilo najlepše. U svim tim sredinama bilo mi je odlično. Imao sam izuzetnu saradnju sa ljudima iz navedenih klubova. I danas se čujem sa mnogim prijateljima gde sam radio. Svaka ta sredina ostavila je na mene pozitivan utisak. Stekao sam dragoceno iskustvo i veliko uživanje da upoznam nove ljude i novu sredinu“, kaže Branko Savić.

U toku je Mondijal, 23.po redu. Naglašava da sve ide prema njegovim očekivanjima.

„Vidi se da je takmičenje drugačije nego do sada. Ima više učesnika, velika je vremenska zona, teže je igrati. Moglo se videti dosta toga. Manje,više sve je očekivanja. Videli smo nekoliko simpatičnih ekipa, pa i Zelenortska ostrva protiv Španije. I ’mali’ imaju priliku da se nadaju da mogu do cilja. Mondijal je interesantan, ali što se bude bližio kraj biće i više kvaliteta, a utakmice će biti sadržajnije“, smatra Savić.

Ima i svog favorita za šampiona sveta.

„Ima više kandidata, ali rano je sada o tome. Ipak, Francuska, Španija, Nemačka i Argentina glavni su kandidati da postanu prvaci sveta“, prognozira on.

Kod Branka Savića svaka priča i počinje i završava sa Partizanom. Možda jednog dana sedne na klupu toliko omiljenog kluba.

„Voleo bih da bude tako. Uvek je to u srcu. Nadam se da će upornost i rad jednog dana pružiti mi mogućnost da vodim Partizan. Važno je da dobijem priliku, uveren sam da bih je umeo iskoristiti. Strpljivo čekam i verujem da ću jednog dana biti trener mog Partizana“, zaključio je naš sagovornik.

Branka Savića su navijači voleli. Nije umeo da se štedi. Profesionalac od glave do pete. Retko kada je grešio, pa su mu greške brzo opraštali. Kao fudbaler je potvrđen, sada se ostvaruje u trenerskoj ulozi.

Neka mu je sa srećom...