---

Nedavnom smrću 73-godišnjeg banjalučkog univerzitetskog profesora Ferida - Feđe Softića, doktora elektrotehničkih nauka, zatvoren je krug autentičnih svedoka kada je i kako osnovan Fudbalski klub Borac koji će četvrtog jula ove godine proslaviti 91. rođendan.

Priča teče ovako...

Feridov otac Mustafa bio je, zajedno sa marksističkim intelektualcem i narodnim herojom Veselinom Maslešom jedan od osnivača, možda i ključni, tada Radničkog sportskog kluba, a kasnije Fudbalskog kluba Borac, prvi sekretar crveno-plavih, a zajedno sa Maslešom posredno i „kumovao“ imenu kluba.

Zahvaljujući profesoru Softiću novinar i pisac Tomo Marić, upravo u Sportskom Žurnalu, prvi je objavio njegovo svedočenje i najvažnija dokumenta o osnivanju Borca, kao i njegovom trajanju od 1926. do 1941. godine. Kasnije je ta priča iz Sportskog Žurnala uvrštena u Marićevu kultnu trilogiju „Banjalučke priče“ sa svim verodostojnim dokumentima koje je Ferid sačuvao kao očevu zaostavštinu.

Profesor Ferid Softić je svedočio:

-Moj otac Mustafa Softić rođen je 1899. godine i živeo je u banjalučkom naselju Lijeva Novoselija. Posle je imao kuću u samom centru Banjaluke. Završio je srednju školu nakon koje je kao trgovački pomoćnik primljen u trgovinu porodice Masleša, od kojih će otkupiti trgovinu i upornim radom steći kapital trgujući sa kolonijalnom i bazarskom robom. Radnja se nalazila na uglu ulice Fra Grge Martića (danas Srpska ulica), na samom ulazu u čuvenu gospodsku ulicu.

Potom Softić govori kako je Veselin Masleša postao Borčev kum:

-Otac mi je pričao u jednom razgovoru, sa banjalučkim već uveliko stasalim mladićima, kojem su prisustvovali Veselin Masleša, Mustafa Softić, Mile Stefanović, Nikola Pucar, Mile Pucar, Branko Braco Ilić, Rudi Hiter, Zdravko Šerbl, Savo Novaković, Žarko Vranešević i Emil Zrelec, Masleša je rekao: „ako se borite, ako ćete se boriti za svoja radnička prava, neka vam se klub zove - Borac!?“ Taj predlog je prihvaćen i tako se rodio Borac koji traje do dana današnjeg.

Ubrzo će Mustafa Softić otputovati u Zagreb.

-Otac je u Zagrebu pokupovao u tri prodavnice sve dresove koji su bili crvene boje i doneo ih u Banjaluku, a ta boja ostaće Borčev zaštitni znak za svo vreme njegovog trajanja.

Borac je osnovan 4. jula 1926. godine, a prva sednica Skupštine kluba održana je u poslovnom prostoru stare austrougarske zgrade na uglu Martićeve ulice koja je srušena u oktobarskom zemljotresu 1969. godine. Za predsednika je izabran Rudolf Rudi Hiter, potpredsednik je bio Savo Novaković, Mustafa Softić je bio prvi, a Nikola Kuković drugi sekretar. Za blagajnike su izabrani Milan Petrović i Dušan Balaban. U upravi su još bili: Vjekoslav Rokvić, Božidar Ilić, Miloš Jovanović, Omer Isović, Aleksandar Kovač, Dušan Petrović i Milivoje Kovačević. Izabran je i Nadzorni odbor kojeg su činili: Đoko Jovanović, predsednik, Dragutin Volk i Branko Kovačević, dok su pravila života i rada kluba potpisali Rudolf Hiter i Mustafa Softić.

Prvu Borčevu ekipu sačinjavali su: Emin Čejvan Kec, Žarko Lastrić, Ivica Katić, Slavko Šeremet, Dušan Perduv, Smajo Žabo, Stevo Nježić, Sveto Đorđević, Božo Nikolić, Mišo Čevraga, Vlado Trdak...

Svi osnivački dokumenti su ispisani i potpisani ćiriličnim pismom.

Tako kaže istorija.

Ali, istorija i mi, šta to uopšte beše!?

Čak i u sportu, briše se i prekraja, a ono što je kao autentično sačuvano bagateliše se i prekriva zaboravom. Ništa više nije sveto, u sumanutom vremenu živi se isto takvom filozofijom - naša i istorija, i sadašnjost i budućnost počinje danas...

Već nekoliko godina u službenim prostorijama Fudbalskog kluba Borac nema nijedne jedine fotografije koja govori o Borčevom trajanju dužem od devet decenija. Sklonjene su u podrum! A klupska istorija je više nego bogata. Uz pominjane osnivače koje bi Banjaluka trebalo da pamti i danas, fudbaleri Borca bili su olimpijski pobednici Tomislav Tomo Knez i Velimir Veljo Sombolac. Zar njihove fotografije ne trebaju da ukrašavaju nekadašnju trofejnu salu koja danas služi za ko zna kakve sastanke i konferencije? Borac je osvajač dva u Evropi i na Balkanu priznata trofeja - Srednjoevropski kup i Kup Jugoslavije. Uz Borac je odrasla cela plejada intelektualaca i stručnjaka svih profila, a članovi kluba bili su i narodni heroji: Drago Mažar, Kasim Hadžić, Šefket Maglajlić, pominjani Veselin Masleša, Danko Mitrov i Ranko Šipka.

Borac je uvek bio zaštitni znak i prepoznatljivost Banjaluke, ne samo u fudbalu već i u rukometu, košarci, atletici...

Nedavna sahrana jedinog preostalog autentičnog svedoka profesora Ferida Feđe Softića prošla je bez i simboličnog buketa cveća od strane Fudbalskog kluba Borac. Davno je rečeno: ko ne čuva svoju prošlost neće imati ni sadašnjost, a pogotovo budućnost - šta to beše istorija?

Svedočenje Seke Masleše Sestra marksističnog intelektuaca, revolucionara i narodnog heroja Veselina Masleše, Seka Masleša u „Banjalučkim pričama“ Tome Mraića svedočila je. -Kad sam god u radnji zatekla Mustafu Softića i brata Vesu uvek su pričali o tome kako će Banjaluka dobiti Fudbalski klub koji će nositi njen revolucionalni barjak. Oko Vese su se okupljali svi oni mladići koji će kasnije obući dres Borca, gotovo svi 1941. godine otići u partizane, a mnogi od njih nikad se nisu ni vratili kući. Pogrešna uloga veterana

U Fudbalskom klubu Borac već duže vreme deluje i radi Klub veterana, zar nije njegova briga čuvanje, ma kojim povodom, velike i slavne istorije ispisane kroz više od devet decenija trajanja.

Međutim, ovo Udruženje se bavi svim drugim stvarima, a onim zbog čega je i osnovano, da sačuva od zaborava sve minule decenije istorije velikana sa današnjeg Trga Republike Srpske. Čak pokušava da kroji i vodi klupsku politiku na brutalan način. Veterani u Borcu imaju pogrešnu ulogu.

Jokić i Peulić Siniša Peulić i Mladen Jokić su fudbaleri Borca koji su u poslednjem otadžbinskom ratu položili život, ali ničim Fudbalski klub Borac ne drži sećanje na njih. Na Gradskom stadionu nema spomen ploče podignute u ime nekadašnjih boraca Vojske Republike Srpske. Za razliku od Borca u Prnjavoru je Fudbalski klub Ljubić postavio spomen-ploču na igrališptu „Borik“ i organizuje omladinski turnir pod imenom Siniša Peulić.