Ime Prijedorčanina Siniše Saničanina (24) na spisku Dušana Bajevića, selektora reprezentacije BiH, za baraž utakmicu protiv Severne Irske iznenađenje je samo za neupućene, i one koji dobro ne poznaju fudbalske prilike u “Dejtonskoj zemlji”. Štoper Vojvodine, koji je stasao u omladinskom pogonu Rudar Prijedora, apsolutno je – po svemu, zaslužio poziv “Princa s Neretve”, da, kako kaže, ostvari svoj dečački san i zaigra u reprezentativnom dresu.

Vraćam se sedam godina nazad. Januar 2013. godine, prohladan maglovit dan u Prijedoru. Kao član administracije FK Rudar Prijedor, u Rudničkoj direkciji smeštenoj u ulici Jovana Raškovića, organizovali smo promociju osam najtalentovanijih juniora kluba koju su potpisali jednogodišnje ugovore s klubom i postali prvotimci: Nemanja Petrović, Neven Adžić, Nermin Hodžić, Obren Krička, Saša Pušac, Rastko Rokvić, Aleksandar Jovičić i Siniša Saničanin. Poslednja dvojica su postali su omladinski (“U-21”) reprezentativci BiH kod selektora Darka Nestorovića, štoperski tandem od visokog poverenja, Saničanin je sada i na pragu “A” selekcije.

-I jesam i nisam iznenađen pozivom Dušana Bajevića, potajno sam se nadao pozivu jer igram standardno, na visokom nivou u Vojvodini i pružam zapažene partije, kao i celi novosadski tim. Ovo je kruna moje dosadašnje igračke karijere i za mene je velika čast što sma na spisku selektora BiH. San svakog dečaka kada krene da se bavi fudbalom je da zaigra u reprezentaciji. Meni se san ostvario i nadam se da ću zalaganjem i ponašanjem opravdati ukazano poverenje – rekao je Siniša Saničanin nakon što je Dušan Bajević saopštio spisak igrača za baraž za plasman na Evropsko prvenstvo 2020. godine.

Rođen je 24. aprila 1995. godine u Prijedoru. Odrastao u skromnoj, radničkoj porodici, između Kozare i Grmeča, u Dragotinji, popularno zvanoj “Sedma republika”. Lepo vaspitan i kulturan. Tih i nenametljiv, i danas karakterističnog dečačkog osmeha. Duša od mladića. Plavušan visok 190 centimetara, štoper evropskog formata. Predrag Šorga menadžer marketinga i portparol kompanije “Arcelor Mital” u Prijedoru te 2013. godine je čelnicima kluba govorio:

-Više pažnje treba da posvetimo našoj deci, imamo talentovanu generaciju. To ne kažem ja, već struka. Ima i jedan visoki mali – zove se Saničanin, koji je kao naš omladinac i zaštitno lice svih klupskih akcija. Ne slučajno izabran! Kažu da će uspeti.

Prvi trener Siniše Saničanina bio je Željko Macura, nekada “osmica” u šampionskom timu Rudar Prijedora u onoj čuvenoj generaciji sredinom devedesetih godina prošlog veka. Iz Svodne, do Kozare u Donjim Orlovcima, u kojoj je bio član pionirskog uzrasta.

-Siniša je naš ponos, dete za svaki primer. I danas, kada je postao veliki, ne zaboravlja gde je napravio prve korake. Svaki put kada ugrabi priliku, ima slobodnog vremena, tako je bilo kada je bio i u Lučanima, a i sada u Novom Sadu, uvek dođe u Svdonu, podrži naš rad, razgovara sa našim dečacima i objašnjava im kako je nekada i on krenuo na fudbalski put baš kao i oni. Znate šta sve, posle tih reči, može da čini dečija mašta? Ostaju fotografije za uspomenu i istoriju. Saničanin je ponos cele naše regije, kompletnog Podgrmeča i Potkozarja – rekao je Željko Macura, istakavši da je prve fudbalske korake Siniša Saničanin napravio na školskom igralištu u Donjoj Dragotinji.

Kao izuzetno nadaren fudbaler stigao je u kadetsku selekciju Rudar Prijedora kod Srđana Marjanovića, današnjeg trenera juniora “rudara” sa Sane i pomoćnika selektora BiH Nermina Šabića u “U-17” reprezentaciji BiH.

-Sećam se dana kada je Sina došao u naš klub, na trening na igralištu Suvi Prijedor. Na početku rada slomio je ključnu kost, morao je da pauzira što mu je teško palo jer je tek bio stigao iz Kozare iz Donjih Orlovaca. Ali sam u njemu primetio jaku veru, optimizam, mentalnu snagu… Kada se vratio bio je 300 odsto spreman i uporan. Posle toga nikada se više, na sreću, nije povređivao. Mogao je da igra na više pozicija – levog beka, levog bočnog, ali mislim da mu mesto štopera najbolje odgovara, to je njegova prirodna pozicija, baš kao i Aleksandru Jovičiću, sa kojim je činio snažan defanzivni tandem Rudar Prijedora – ističe Srđan Marjanović.

Prisetio se daljeg igračkog puta Siniše Saničanina:

-Stasavao je u našem omladinskom pogonu, a 2013. godine ga je trener Slobodan Starčević priključio prvom timu. Nažalost, nakon brzog odlaska Starčevića iz Rudar Prijedora Siniša nije dobio šansu u kontinuitetu, zbog nedovoljne trenerske hrabrosti i optimizma vraćen je u juniorski tim jer je imao pravo nastupa. Tek dolaskom Darka Nestorovića, koji mu je verovao i rizikujući povukao hrabar potez, ponovo je došao među seniore u šampionskoj sezoni 2014/15, kada smo drugi put izborili plasman u Premijer ligu BiH, a kao trener završio je Zoran Bujić. Od tada je Saničanin samo napredovao kao igrač, proveo je pola godine u banjalučkom Borcu, pa je u januaru 2016. otišao u Mladost iz Lučana. Koliko se sećam pre toga se za njega interesovao Partizan, a jedno vreme je proveo i u kampu Udinezea, člana italijanske Serije A. Dolaskom u Vojvodinu u leto 2017. godine pronašao je pravu sredinu za svoju nadogradnju i napredovanje u karijeri. Reči hvale koje je na njegov račun, nedavno, uputio trener “lala” Nenad Lalatović najbolje oslikavaju status Siniše Saničanina na koga smo u Prijedoru svi jako ponosni.

Čekajući debi u reprezentaciji BiH Siniša Saničanin sa velikom odgovornošću nosi crveno-beli dres novosadskog superligaša i krči sebi put do fudbalskih visina u kojima stanuju samo oni koji zaista vrede. Štoper Vojvodine je još jedan izdanak neuništivog krajiškog fudbala, čak i u najtežim i komplikovanim vremenima u kojima samo retki mogu da opstanu, jer poseduju snagu za uspeh!

Treba prvo biti dobar čovek, sine, pa tek onda veliki fudbaler – davno je govorio legendarni trener banjalučkog Borca Ilija Miljuš. Junak ove priče je i jedno i drugo!

Siniša Saničanin je nastavio niz reprezentativaca iz Prijedora, a pre njega u najdražem dresu iz grada sa Sane nastupali su: Mile Rajilić, Idriz Hošić, Nedžad Žerić i Miroslav Savić.

Oni koji su predodređeni uvek ostaju na putu koji vodi ka nebeskim visinama…

 Gde su danas?

Gde su danas ostala sedmorica fudbalera, omladinaca Rudar Prijedora, sa slike, koji su zajedno sa Sinišom Saničaninom promovisani u prvotimce januara 2013. godine?

Obren Krička je vrlo brzo nakon toga prestao da se bavi fudbalom i posvetio se školovanju. Saša Pušac radi u Nemačkoj i nastupa tamo za jedan nižerazredni klub. Rastko Rokvić studira u Banjaluci i nastupa za BSK. Nermin Hodžić igra u turskom drugoligašu Balikesirsporu. Neven Adžić radi u policiji u Kozarskoj Dubici i igra mali fudbal. Golman Nemanja Petrović još je član Rudar Prijedora i u današnjoj generaciji. Aleksandar Jovičić nastupa za hrvatskog prvoligaša Goricu i jedna je od najboljih defanzivaca tamošnje lige.

Jovičić: Drago mi zbog Sine

Aleksandar Jovičić i Siniša Saničanin poznaju se od ranih igračkih dana, stasavali su jedan pored drugog na štoperskim pozicijama u Rudar Prijedoru, a zajedno su igrali i u mladoj (“U-21”) reprezentaciji BiH kod selektora Darka Nestorovića. Danas prvi igra u Hrvatskoj, a drugi u Srbiji.

-Drago mi je zbog Sine. I danas se često čujemo, pričamo o svemu, prošlosti, sadašnjosti, onome što nas tek čeka. Razmenjujemo iskustva. Istinski smo prijatelji i svaki put kada smo zajedno u Prijedoru družimo se. Uspeo je, njegov san se ostvario. Nadam se da ćemo zajedno igrati i u “A” reprezentaciji BiH. Jednog dana. Verujemo obojica u to. Čestitam mu na dobijanju statusa seniorskog reprezentativca – rekao je Aleksandar Jovičić, uzdanica hrvatskog prvoligaša Gorice.