Misija novog predsednika Fudbalskog saveza Republike Srpske i budućeg prvog čoveka Fudbalskog saveza BiH Vice Zeljkovića, započeta angažovanjem u organizaciji kultne manifestacije “Dan fudbala”, posle nastavljena razgovorima sa ljudima fudbala i predstavnicima lokalnih zajednica u Bijeljini, Gradišci, Prijedoru i Istočnom Sarajevu… i predstavljanje njegovog “plana i programa”, kada je u pitanju fudbal Republike Srpske, samim tim i u BiH, izazvao je dužnu pažnju javnosti.

Mladi ljudi sa vizijom uvek traže nemoguće da bi pronašli moguće i realno!

Žarom i energijom odanosti fudbalskoj igri, i svemu što je prati, i dobro i loše, Zeljković, istovremeno, govori kojim putem ima nameru da ide u svom viđenju sporta uopšte, fudbala pogotovo, pri tome ne skrivajući da će taj put najmanje biti posut ružama i poljskim cvećem.

Prve reakcije govore da je svugde dobio podršku, između ostalog i zbog toga što se ponašao kao neko ko je došao da bude prijatelj; taj i takav gost, uvek će ih naći na svakom koraku!

Nije to lak posao. Pre njegovog dolaska na čelo fudbalske organizacije Republike Srpske u njoj je vladala tolika netrpeljivost i suprostavljenost gotovo svih zvaničnika kontra tadašnjeg predsednika Mile Kovačevića. Onda su se probudili i svest i savest, da je bilo drugačije možda bi se i cela organizacija urušila!

U životu, fala Bogu i u fudbalu, postoje samo dva puta: jedan kojim želiš ići i drugi kojim moraš hoditi; biće da je i zbog toga 32-godišnji Vico Zeljković, najmlađi predsednik u istoriji Saveza, u svojoj fudbalskoj filozofiji, izabrao “pogled u širinu”.

Pobede su, iskustvo govori, uvek bile više epilog znanja i mudrosti, nego sile snage i bahate osionosti.