Vidić se odužuje zavičaju

MODRIČA - Život Branka Vidića dokazuje da bez obzira šta taj život nosi i donosi, ako nosiš ljudsku dobrotu onda nije teško biti dobar čovek.

Još kao mladić, igrajući za lokalni Vranjak, zajedno sa svojim drugarom Milanom Jelićem, zaljubio se u fudbal, igrao koliko je umeo i mogao , posle se opredelio za sudiju, tako da je u Švajcarskoj, gde je svojevremeno radio, bio poznat kao strog i pravičan sudija. Živeći više od 30 godina u zemlji gde se rad i red podrazumevaju, izgradio je svoj stav prema ljudima i svim njihovim ćudima, ali svoj rodni kraj nikad nije zaboravio. Šta više, svaki dolazak u Posavinu i na Trebavu, da li u Modriču ili u rodni Vranjak, poput Deda mraza nosio je torbu punu darova, i za znane i za neznane, pogotovo za ljude sporta, a posebno fudbala. Preduga je lista ovdašnjih „malih“ klubova: Modriča, Vranjak, Trebavac,Modriča Dukla..., koje je Branko Vidić darovao loptama, dresovima, trenerkama, patikama, kopačkama..., a pogotovo rečima podrške sportskim aktivistima, uz njegov komentar, da nijedna ljudska aktivnost ne oštri čoveka u čoveku kao što to čini sport!

-Sećam se i danas kad smo kao dečaci Milan Jelić i ja , nakon što završimo domaće zadaće i lekcije iz istorije, geografije, biologije..., odlazili bismo u Vranjaku na livadu i do iznemoglosti, sa ostalim vršnjacima, jurili za loptom. Milan Jelić je još kao dečak počeo da navija za Partizan i sam sebe je prozvao „Milan Galić“, u to vreme jedan od najboljih centarforova u Evropi, a možda i u svetu. Ja sam, opet, sebe „krstio“ kao „Velibor Vasović“, jer sam igrao u odbrani, a požrtvovanost, izgaranje i uopšte fudbalsko znanje slavnog Velibora Vasovića bila mi je inspiracija za ceo fudbalski život.

Dok govori ove reči naš sagovornik se osmehuje i sa zadovoljstvom govori:

-Ne znam kako i zbog čega, ali malo koji grad sa svojom širom okolinom imao je toliko navijača Partizana kao što je to bilo ovde u Posavini i na Trebavi. Čini mi se da je ona sjajna generacija koju su predvodili uz već pominjane, Milutin Šoškić, Veljo Sombolac, Vladica Kovačević, Branko Rašović..., presudno uticali da je do današnjeg dana Modriča ostala oaza „crno – bele“ boje.

Radeći predano, uvek i prema svakom pošten i korektan, Branko Vidić stekao je poverenje i uvažavanje brojnih Švajcaraca. Kad je počeo da se bavi i humanitarnim radom, pomažući svoj kraj svugde nailazio na razumevanje. Zahvaljujući tome ostvario je brojne uspešne čovekoljubive misije koje je teško sve i nabrojati: Dnevni centar za decu sa posebnim potrebama, obdanište, dečija slastičarna i omiljena gradska kafeterija... On sam kaže:

-Ma gde bio na kugli zemaljskoj, a ja sam bio i svugde i svagde, nikad ne smeš zaboraviti odakle vučeš koren i gde ti je rodna gruda. Ništa mi i nikada nije bilo teško učiniti da bih pomogao svoj kraj. Šta više, to me ispunjavalo zadovoljstvom. Nikad se nisam niti ću se umoriti od toga rada.

Branko Vidić, za prijatelje Svika, koji živi na relaciji švajcarski St.Niklaus odnosno Sveti Nikola i Modriča – Republika Srpska sad je naumio da u Modriči izgradi gradski bazen. Nedavno je imao i razgovor sa ključnim ljudima u gradskoj upravi i dobio podršku za taj svoj poduhvat. Vidno raspoložen rekao je:

-Taj i takav bazen koji bi služio svim građanima Modriče bila je želja Milana Jelića i samo ga je smrt sprečila da on to i ne ostvari. Ja ću na tome insistirati i celog sebe pokloniti da se bazen izgradi, kao dug svih nas mom prijatelju i prijatelju mnogih ljudi Milanu Jeliću, koji je za svog nažalost kratkog života toliko toga dobrog uradio za celi ovaj kraj, rekao bih čak i za celu Republiku Srpsku.

Svojevremeno je Miroslav Antić i rekao i napisao da se ljudi poštuju rečima, a vole ćutanjem. Tačno onako kako su oni i živeli, deleći i svoj život sa svima oko sebe. Baš kao što je činio njegov najveći prijatelj iz detinjstva Milan Jelić. Branko Vidić Svika – biser da ceo svet obasja.

Kad bi moglo i dalje...

ZAHVALNOST ŠVAJCARCIMA

Branko Vidić najčešće malo govori o sebi i o svojim delima, a toliko ih je na sve strane. Naglašava doprinos humanitaraca iz Švajcarske za urađeno u Modriči.

-Humanitarna organizacija „Sunce Obervalisa – Za decu našeg sveta“ uradila je mnogo za Modriču. Čelni ljudi, Josef Fuks i Džo Curbriger prepoznali su potrebe mojih sugrađana. Čvrsto su mi obećali i ispunili obećanje, oko 800 hiljada evra došlo je u Modriču i podignuto je jedno malo naselje. Opština Modriča je uz Dan grada uručila svoje najviše priznanje, Povelju Modriče, pomenutoj humanitarnoj organizaciji. I to me čini ponosnim.

Branko Vidić pored Petra Jelića