BEOGRAD – Žarko Đurović bio je fudbaler sredine terena koji je svojim znanjem i zalaganjem u manevarskom prostoru, te važnim golovima u domaćem šampionatu i na međunarodnoj sportskoj sceni izborio mesto u galeriji nezaboravnih i uselio se u srce armije navijača Crvene zvezde. Uspeh je potvrdio i kao sportski funkcioner i trener više klubova.

Vredna Zvezdina radilica, Žarko Đurović, igrao je najbolje onda kada je i najteže. „Pčelica maja“ crveno – belih voljeni klub nosi u srcu i duši i uvek kada govori o fudbalu, sa ponosom ističe – Crvena zvezda je nešto posebno!

Ovaj, zaista, maestralni fudbaler svog vremena je od 1.avgusta 1961.godine Beograđanin. Fudbal je igrao za Čukarički, Crvenu zvezdu, nikšićku Sutjesku i švajcarsku Belinconu. Gde god je nastupao, kao retko kojeg fudbalera, ljudi su pamtili. Bio je neumorni ratnik, do poslednjeg daha. Fudbal mu je doneo pristojnu zaradu, ali i ko zna koliko uspomena.

„Normalno, fudbal nama donosi i lepu zaradu, ali i uspomene. Najdraže je ono što ostavite iza sebe, da nosite neke lepe uspomene, da vas ljudi pamte po tome. Zarada se u to vreme nije gledala kao što je uspeh bio važan, a bilo je potrebno i da ostanete u sećanjima mnogih, da budete cenjeniji od drugih, ali to je sve bilo na sportskom nivou“, kaže Žarko Đurović.

Sa Crvenom zvezdom osvojio je dve titule šampiona Jugoslavije, 1984.i 88, te kup zemlje 1982.

„Svaki trofej ima svoju draž i svaki mi je mio na poseban način. Kada sa Zvezdom osvojite trofej, to ostaje da se pamti, to se ne zaboravlja. I sadašnja generacija kada pobeđuje i osvaja moje srce je puno. Dok budem živ ja ću da cenim i poštujem doprinos svih da Crvena zvezda bude sve bolja i uspešnija. I danas volim i uvek ću da volim Zvezdu. I kada ona pobeđuje moje srce je puno“, obrazlaže on.

Odigrao je 15 večitih derbija, radovao se u 11, tri puta je doživeo poraz, jednom je bilo nerešeno. Izdvaja se jedna fudbalska svetkovina, bio je Vaskrs, 19.aprila 1987.godine. Crvena zvezda – Partizan po 80.put. Zvezda je pobedila sa 3:1. Žarko Đurović je umeo da trese mrežu Partizana, ali u ovom meču nije. Pa, ipak, izjavio je da mu je to najdraži večiti derbi u kojem je nastupao.

„Iskreno govoreći, meni je ta utakmica najdraža. Valjda zato što smo u svakom segmentu nadigrali Partizan, bili bolji. U tom derbiju se naše komšije ništa nisu pitale. Obično, svi derbiji prolaze neizvesno, u ovom smo igrali lagano, lako ih dobili i to mi je ostalo kao najlepša uspomena što se tiče derbija. Pošto vidite koliko puta sam se radovao, to govori da smo u tom periodu bili bolja ekipa, nadmoćnija, bolje igrače smo imali. Jednostavno, u tom periodu kada sam ja igrao Partizan se nije mnogo pitao“, ponosno će Đurović.

Ostavio je dubok trag i u Nikšiću, a kao prvotimac Sutjeske takođe je zatresao mrežu crno-belih, ali i svoje Crvene zvezde. Na stadionu kraj Bistrice tada se igrao lep fudbal, a Sutjeska je imala niz sjajnih igrača.

„To je mnogo interesantno. Te godine Sutjeska je ušla u najjače jugoslovensko takmičenje. Došao sam kao mlad igrač i kao pojačanje sa još jednim brojem igrača iz Zvezde. Bilo je nekoliko vrhunskih domaćih igrača. Bili smo osmi na tabeli. Sarajevo je tada bilo šampion Jugoslavije, a mi smo ih dobili bez većih problema. Čak Zvezda i Partizan kada dođu u Nikšić nisu se suvereno ponašali. Bilo je dobre igre, stadioni puni, baš je za igrače, trenere i gledaoce svaka utakmica bila praznik“, priseća se Žarko Đurović.

Crvena zvezda je savladala veliki Real sa 4:2, na minus 11 ili minus 12, tog 4.marta 1987.godine. Poluvreme je rešila u svoju korist sa 3:0, a trebalo je biti makar još toliko. Đurović je postigao pogodak u 12.minutu, to mu je i najdraže fudbalsko ostvarenje.

„Moram da priznam da je po analizama gledalaca i nekih statističara ta utakmica među tri najbolje u istoriji Crvene zvezde. Drago mi je da sam bio akter te utakmice i da sam postigao gol. Od tada smo počeli da igramo modernije. Real se ništa nije pitao. U ukupnom skoru bilo je 4:4, imali su gol više u gostima i otišli dalje. Mi smo imali dobre i brze igrače. Ta utakmica ostaće mi celog života u pamćenju. Mnogi tvrde da je to najlepša utakmica koju je Crvena zvezda ikada odigrala“, prebire po sećanjima.

Ne možemo bez susreta Milan – Crvena zvezda. Na San Siru 1:1, u revanšu su Beograđani poveli, ali prokleta magla sprečila je crveno – bele da sruše snove onih koji će kada osvoje KEŠ da kažu da im je protiv Zvezde bilo i najteže. U srcu i duši mnogih zvezdaša, verujemo, ostao je dubok ožiljak što se nije uspelo onda kada je uspeh zaslužen.

„I ta utakmica je jedna od boljih koje je Zvezda odigrala. Od tada se najavljivalo nešto veliko što će Zvezda kasnije osvojiti u Bariju. Kada ljudi pamte godinama i decenijama, onda je bilo dobro. U sportu ako ste večni, uspeli ste. Razbili smo kompleks inostranih klubova, kasnije smo mnoge sa lakoćom dobijali“, naglašava Đurović.

Nastavio je karijeru u švajcarskoj Belinconi. Čudo neviđeno da za fudbalera koji je potvrdio klasu nije bilo mesta u reprezentaciji Jugoslavije.

„Bio sam kapiten i mlade i olimpijske reprezentacije. Kada sam kucao na vrata seniorske, proradio je nacionalni ključ. Tako je bilo u Jugoslaviji, ne mogu svi igrači biti iz Srbije. Igrao sam na mestu na kojem je igrao izvrsni Srećko Katanec. Pošto je bio tada jedini iz Slovenije, bio je red da on igra. Ostaje žal, nisam imao sreće. Ovamo sam odigrao dosta utakmica, ali u seniorskoj bila je druga priča“, pojašnjava Đurović.

Onda je bio fudbalski funkcioner, pa se odlučio za trenerski poziv. Predvodio je  mladi tim Crvene zvezde, radio u Mladenovcu, Smederevu, Radničkom iz Obrenovca, Borcu iz Čačka, slovačkim Košicama. Bio je Robertu Prosinečkom asistent u seniorskom timu. Da stigne poziv da bude prvi trener Zvezde, poziv ne bi bio odbijen.

„Niko ne odbija poziv Crvene zvezde. Kao igrač nadao sam se da ću igrati za taj klub i da ću dugo trajati. Tako i kao trener. Ne bih poziv odbio. Znam kakve fudbalere Zvezda hoće i kakvi igrači joj trebaju. Bio sam u timu Roberta Prosinečkog, dobili smo za 45 dana tri puta Partizan. To se ne zaboravlja. Velika mi je želja da vodim Crvenu zvezdu. Taj poziv se ne odbija. Znam da bih opravdao poverenje i doneo Zvezdi dobre rezultate. Mislim da sam i kao trener ostavio trag u voljenom klubu, tada kada je glavni trener bio Robi Prosinečki“, govori on.

Radio je sa Draganom Stojkovićem Piksijem u Kini. Selektor je odveo Srbiju u Katar. Želje su da i tamo ostvari zapažene rezultate.

„Odlično poznajem Dragana Stojkovića, on mi je prijatelj. On je veliki čovek, ogroman autoritet. Sreća je da je došao da radi u našoj zemlji, to je dobro za fudbal Srbije. Zagovara napadački fudbal, ne podleže pritiscima, ima lepu viziju. On će tako i nastaviti. Igrače je rasteretio, igrači mu silno veruju i nadam se da će i na SP imati dobre rezultate“, optimista je Žarko Đurović.

Mnogo je onih koji cene sve što je Đurović ostvario, postigao. Veliki broj je fudbalera sa kojim je nastupao, pa postali prijatelji. Ističe da ta prijateljstva osvežava viđenjima, susretima i razgovorima.

„Družimo se i danas. Ne sa svima, neki su dalje od Beograda ili su u inostranstvu. Kada se vidim to mi bude drago. Raduje me da su uspešni, a posebno sam radostan kada znam da su ostali u sportu“, ističe.

Na kraju je Žarko Đurović poručio:

„Svima čestitam praznike. Da ih prate dobro zdravlje, uspeh i sreća. I da moja Crvena zvezda, ali i reprezentacija Srbije sve češće pobeđuju. Počastvovan sam uvek da govorim za vaše čitaoce!“

Prolaziće vreme, i mi u tom vremenu, igraće u Crvenoj zvezdi, Partizanu, u Realu i Milanu neki novi Đurovići, ali uvek će da se pamti zlatno vreme jugo fudbala, igre i golovi Žarka Đurovića.

Vrednog Zvezdinog vragolana…