Sportski dan na Gradskom stadionu u Banjaluci

Zloba je početak svake mržnje i onda joj nema kraja: ako toga niste svesni pitajte Vladimira Kuvalju biciklističkog poslenika iz Republike Srpske, iz inače čuvene biciklustičke porodice, koji se, u ovom vremenu svakojakih čuda, uverio da je zla misao ista takva i duša.
Počelo je ovako… 

Marija Letvejeva u konkurenciji žena bila je svetska prvakinja, a u njenu čast, u Istočnom Sarajevu puštena je ruska himna. Iz biciklističkog sveta, pre svega direktor “Tur d’ Fransa” Kristijan Prudom, na sastanku borda stotinu najjačih svetskih trka, u kojoj je bila i čuvena trka “Beograd – Banjaluka”, tražio je da se Kuvalja za taj čin izvini, što je on odbio. Onda je usledila represivna mera da se trka “Beograd – Banjaluka” izbaci iz Svetske unije i još novčano kazni sa 60.000 švajcarskih franaka. Kuvalja se našao na svim “crnim listama” i gotovo je započeo njegov progon.
S druge strane, Ministarstvo inostranih poslova Rusije, odnosno Sergej Lavrov i Jevgenij Primakov dodelili su Kuvalji orden za hrabrost i prijateljstvo. Sve se ovo odigravalo pre specijalne vojne operacije u Ukrajini, kada su ruski sportisti trpeli neviđene sankcije svih svetskih organizacija…  
Ovo je siže priče koja je zaslužila celi roman sa brojnim podmetanjima i omalovažavanjem Vladimira Kuvalje, a on to stoički sve izdržava.
Danas je aktuelna priča da li će fudbalska reprezentacija BiH igrati prijateljsku utakmicu u Sankt Peterburgu protiv Rusije 19. novembra, jer UEFA nije zabranila susrete takve vrste. Ali, i u tom slučaju, započele su “igre mimo igre”, bez obzira što je odluka o odigravanju susreta Rusija – BiH donesena u skladu sa aktima Fudbalskog saveza BiH, glasovima delegata sva tri konstitutivna naroda u Odboru za hitna pitanja, a nigde se ne osporova ni jednim jedinim aktom Evropske i Svetske fudbalske asocijacije. 
Šta je onda po sredi?!
To pitanje, ne samo kad je reč o sportu, u ovom slučaju fudbalu, već godinama ni u jednoj oblasti ljudskog stvaralaštva, ne nudi odgovor već strah, metež, paniku, haos… sve do najcrnje mržnje.
U kojem mi to svetu, onda, živimo?!
Ko u celoj toj rašomonijadi treba da presudi, nikad ni na to pitanje neće stići jasan i precizan odgovor, iako imaju brojne asocijacije: Olimpijski komitet BiH, silna ministarstva, brojne vladine i nevladine organizacije predvođene “Transparensi internešnalom” i ko zna ko sve još kao toboži zaštitnik ljudskih prava, “demokratije” i boraca za slobodu. 
Kojim putem onda ide Bosna i Hercegovina u celom ovom svetskom haosu?
Možda smo to očigledno mogli da vidimo i na primeru vanserijski darovite Kamile Valijeve, ruske gimnastičarke koja je jedina do sada uspela da napravi četverostruki salto, ali je brže bolje suspendovana zbog navodnog dopinga. A reč je o devojčici koja ima svega 15 godina.
Ili, kada je, i kako, proključao “bosanski lonac”.
Nakon što je isto tako vanserijski darovita plivačica Lana Pudar napravila svetski rezultat, “na noge” su skočili svi “zaslužni” za njeno zlato, mahom Bošnjaci ili muslimani, a zlatna Lana, taj čudesni rezultat ostvarila je zahvaljujući, pre svega, Republici Srpskoj, treneru Goranu Grahovcu, koji je danonoćno s njom trenirao i njen talenat brusio na Olimpijskom bazenu u Banjaluci.
Ne govori li sve ovo da imaju dani, pogotovo u nesrećnoj BiH, kada čak i zlato pomrači ljudski razum, a karakter i ponos svežu u mrtvi čvor.
Koliko god puta ponovili da je najteže nama s nama samima, nisam siguran da ćemo se dozvati pameti, pa tako ni oko nametnute misterije da li treba igrati prijateljsku fudbalsku utakmicu s Rusijom, a pri tome, jedino i ksljučivo, “upirati prstom” i tražiti odgovornost od predsednika Fudbalskog saveza BiH Vice Zeljkovića, koji je tu, do juče, gotovo urušenu organizaciju doveo do nivoa prestižne evropske fudbalske asocijacije, a to onima koji se zakljinju u Bosnu i Hercegovinu smeta, tako i toliko, kao da im je neko zabio prst u oko. 
Posle svega rečenog zdravom razumu ostaje da se bori sam sa sobom uveren da će jednog dana i ovaj komad zemaljske kugle ogrejati bar “zubato” Sunce. 
Da li je baš na ovom uzavrelom Balkanu i rođena poruka života: da nada, ma kakva bila, poslednja umire?! 
 

Platini i Blater

Jozef Sep Blater i Mišel Platini

Da nijedna hajka nikom nije majka na svojoj koži najupečatljivije su osetili dojučerašnji prvaci i Evropske i Svetske kuće fudbala Francuz Mišel Platini i Švajcarac Jozef Sep Blater, kada su se našli na udaru zbog tobož nekih zakulisanih igara i transakcija, a celi svet je znao da je njihov jedini “greh” bio taj što su domaćinstvo Svetskog prvenstva 2018. godine dodelili Rusiji, koja je ponudila daleko najbolje uslove i to na kraju na delu i pokazala.
Prilog tome ide i činjenica da današnji predsednik FIFA Švajcarac Đani Infantino sedište ove organizacije iz Ciriha želi da preseli u Njujork!

Vico Zeljković

Vico Zeljković

Ne smeta li fudbalskim moćnicima, a pogotovo federalnom Sarajevu što je današnji agilni i podozumljivi, s neviđenom mladalačkom energijom, predsednik Fudbalskog saveza BiH Vico Zeljković sa svoje 32 godine ušao u istoriju fudbala kao najmlađi predsednik od kad se ova igra igra i otkad postoji Svetska fudbalska organizacija. Treba li reći da je iz Republike Srpske, zadivio i veliki svet, a sve što dolazi iz Republike Srpske u federalnom delu Bosne i Hercegovine dočekuje se “na nož”, te sa mržnjom i prezirom.
Odgovor jedino leži tamo gde su mržnja i prezir postali i filozofija života.

Sportski žurnal