Marjan Zovko danas, foto Fejsbuk

NOVI SAD – Marijan Zovko je svoju karijeru započeo u BSK-u iz Slavonskog Broda, pa doprineo osvajanju titula šampiona Jugoslavije Hajduka iz Splita, te novosadske Vojvodine. Inostranu karijeru izgradio je u Belgiji, a sa mladom reprezentacijom Jugoslavije postao je šampion Evrope.

Marjan Zovko bio je defanzivac koji je često rešetao protivničke mreže. Od poznatih jugoslovenskih klubova nosio je dres Hajduka i Vojvodine. Radovao se titulama i u Splitu i u Novom Sadu. Dakle, ima šta da se kaže.

Rođen je u Žepču, 21.avgusta 1959.godine, ali je sa dve godine stigao u Sikirevce, u Slavoniju. Ima danas razloga za odlaske u rodno Žepče.

„Imam dosta rodbine u Žepču. Bratić mi je Zovko, poznati biznismen. Od pokojne majke imam dosta rodbine. Od oca, takođe. Baš sam vezan za rodni grad“, kaže Zovko.

Karijeru je započeo u nekadašnjem BSK-u iz Slavonskog Broda. Danas je to Marsonija. Seća se fudbalskih početaka i kako su izgledali.

„Krenuo sam u srednju školu i počeo sam da igram za juniore BSK-a. Brzo su me primetili i zaigrao sam za seniore BSK-a. Ušli smo iz treće u drugu ligu gde je bio sarajevski Željezničar, Iskra Bugojno, Maribor, Crvenka, dobojska Sloga, bihaćko Jedinstvo...Izuzetno jako takmičenje. Tada se vani išlo sa 28 godina, pa je konkurencija bila izuzetna“, priseća se on.

Iz Slavonskog Broda prešao je u Hajduk. Nešto više od godinu dana proveo je u  „gradu pod Marjanom“. Tamo se radovao tituli šampiona Jugoslavije. I to je dragoceno iskustvo.

„Kada sam došao u Hajduk, bilo je 13 ili 14 reprezentativaca Jugoslavije. Pitao sam se šta ja pored njih imam da tražim. Međutim, dobio sam priliku. Moj debi za Hajduk bio je kada smo gostovali Crvenoj zvezdi, krcat stadion. Čuvao sam Zorana Filipovića. Najbolje partije pružao sam na poziciji štopera, ali počeli su da me seljakaju na levog ili desnog beka. Kasnije je došao Tomislav Ivić i šansu su dobijali domaći igrači. To je bio razlog zašto sam napustio Hajduk i vratio se u BSK“, pojašnjava Zovko.

Od tadašnjih saigrača, koga viđa, čije ime ima u telefonskom imeniku?

„Ima dosta igrača. Ukažu se prilike na određena okupljanja, pa se tada vidimo da popričamo i evociramo uspomene na naše vreme. Budu to izuzetna druženja. Mogu se pohvaliti da imam veliki broj prijatelja“, nastavlja Zovko.

Iz Splita se vratio u Slavonski Brod, pa je otišao u Novi Sad i u Vojvodini proveo osam godina. Za tamošnje crveno-bele odigrao je 467 prvenstvenih, kup i prijateljskih utakmica, postigavši 132 pogotka. Stigla je titula i sa Vošom, mada se Marjan Zovko malo ranije preselio u Belgiju.

„Da, odigrao sam u Vojvodini  četiri utakmice u šampionskoj sezoni. Imao sam dobru ponudu, iako je Vojvodina nudila izvrsne uslove. Pregovarao sam sa Borusijom iz Dortmunda i sa Fenerbahčeom, ali menadžeri su ispoljili svoje igre. Prešao sam u Belgiju i dobro sam prošao, lepo mi je bilo“, nastavlja Marjan Zovko.

Za Lierse odigrao je 80 utakmica, postigao je 16 golova. Belgijanci su želeli nastavak saradnje, brojni klubovi po Hrvatskoj bili su zainteresovani za njegove usluge, ali on je voleo Marosniju i Slavonski Brod.

„Hteo sam dati pečat svojoj karijeri. Nameravao sam da u Slavonskom Brodu napravimo nešto. I napravio sam Prvu ligu, ali pojavili su se određeni ljudi koji su mislili drugačije. Ja sam se povukao, a oni su Marosniju odveli u treću ligu. Radim sa decom, vodim školu fudbala i uživam okružen decom“, priča Zovko.

Poznato je, igrao je za U 21 tim Jugoslavije. Ta reprezentacija je 1978. godine osvojila prvo EP mladih koje se od te godine počelo igrati. Zanimljivo je da se finale igralo u Novom Sadu protiv Engleske, a da su uz Zovku u ekipi još bili: Vladimir Petrović – Pižon, Vahid Halilhodžić, Damir Desnica i drugi.

„Retko koga sretnem od njih. Tu su bili pokojni Bošnjak i Pavković iz Vojvodine. Bio je Radomir Savić iz Sarajeva, tada prvi strelac jugoslovenske prve lige. Tu je bio i Damir Desnica iz Rijeke, Rade Zalad iz Partizana, Bogdan iz Dinama. Vaha Halilhodžić i Pižon Petrović bili su perjanice tog tima“, analizira Zovko.

Ističe da je za regionalnu ligu, da bi fudbal tako bio na velikom dobitku.

„Uvek sam za to. Samo da se relacije, odnosi , ljudi stave na svoje mesto. Saradnja mora postojati. Ja sam čovek sporta, a znamo da sport uvek povezuje ljude. Zašto da ne, neka se igra. Politike su takve kakve jesu. Drugi sportovi već imaju to, košarka naprimer. Nadam se da će i u fudbalu uskoro biti tako“, optimista je on.

Vojvodina u Srbiji, pa OFK Beograd i još jedan broj nekada zvučnih imena ili Osijek, Rijeka, Hajduk u Hrvatskoj ... nešto škripi? Daleko su od evropskih dometa!

„Mi sa naših prostora ne možemo se finansijski nositi sa evropskim klubovima. Sećam se da je na jednoj turneji u Španiji Vojvodina pobedila evropske šampione, Notingem Forest sa 2:0. Novac danas pokreće mnoge stvari. Morate imati nešto i znanja, ali novac je u svemu presudan“, obrazlaže Zovko.

U Republici Srpskoj, u Skugriću kod Modriče, svake godine organizuju se susreti nekadašnjih asova. Sada će to biti po 4.put i to 6.septembra. Čini se da ta druženja pobude emocije, evociraju uspomene, na površinu ispliva sve ono lepo što je fudbalska Jugoslavija u sebi imala.

„Nije mi daleko, to je sat vožnje. Nadam se da ću i ove godine biti prisutan. Nema odakle ne dođu bivši asovi: iz Srbije, Makedonije, Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, naravno iz BiH. To je vrh. Bude idealno druženje pravih igrača i velikih ljudi. Prisetimo se nekadašnjih vremena i sretnem neke ljude koje dugi niz godina nisam video niti išta čuo o njima“, zaključio je on.

Marjan Zovko igrao je i radovao se kada su ta radovanja stizala. Ljubav prema fudbalu traje i danas.

Marjan Zovko iz Igračkih dana, foto Fejsbuk