Muhamed Ibrahimbegović, Foto NN

BANJALUKA – Muhamed Ibrahimbegović, poznatiji kao Fišer, jedan je od najrasnijih strelaca u Borčevoj istoriji. I danas ga pamte u Fenerbahčeu. Bio je neostvarena želja zagrebačkog Dinama, a njemu je nastup u reprezentaciji Jugoslavije bio san koji se nije realizovao. Danas živi u rodnoj Banjaluci i uživa u penzionerskim danima.

Čuveni prekovrbaski deo Banjaluke, bio Mejdan danas Obilićevo, više od 70 godina ima svog fudbalskog ljubimca , jasno uz Borac, fudbalski klub Naprijed iz kojeg su potekli brojni sjajni igrači Borca. Posebno je karakterističan slučaj jednog krajolika u narodu znanog kao Kul – mahala, gotovo kuća do kuće, igrala možda tri najbolja centarfora Borca u njegovoj istoriji: Omer Jusić, Pašo Bećirbašić i Muhamed Ibrahimbegović. Posle će im se pridružiti njih još nekoliko, ali niko ni blizu nije dosegao njihovu slavu.

Priča o Fišeru fudbaleru otišla je u veliki fudbalski svet kada je kod trenera Branka Stankovića bio udarna igla tada neprikosnovenog turskog velikana Fenerbahčea.

Rođen je 8.februara 1953.godine u Banjaluci. Uvek ističe da mu je Banjaluka druga majka, beskrajna priča, ljubav koja ne prolazi.

„Normalno. Nikada ljubav ta proći neće. To je najlepši i najdraži grad. To je tako i tako će ostati dok sam živ“, kaže Ibrahimbegović.

Zanimljivo je, zovu ga Fišer.

„Igrali su šahovsku partiju Fišer – Spaski. Svi su navijali za Spaskog, a ja sam rekao da navijam za Fišera. Svi su me u čudu gledali, ja skandirao Bobi Fišer i dobijem nadimak Fišer“, smeje se on.

U Borcu je stekao potpunu afirmaciju. Sa Borcem je igrao evropske nastupe. U onom protiv Rimelanža iz Luksemburga, Banjalučani su slavili sa 9:1, a on je  postigao čak pet pogodaka. Ističe da mu je to jedna od najdražih utakmica.

„Kako neće?! Da sada date u nekoj evropskoj ligi nekom klubu pet golova. Retko se to događa. Meni se posrećilo. Uvek ću to da pamtim. To mi je, razumljivo, najdraža utakmica“, ponosno će Ibrahimbegović.

A onaj gol protiv Čelika u borbi za opstanak?

„Pa, dobro. I taj gol je važan. U borbi za opstanak igrali smo protiv Zeničana. Postigao sam gol u samom finišu utakmice. Pobedili smo, izborili smo opstanak i nas šest ili sedam dobilo je stanove. Da nismo pobedili ne bi dobili krov nad glavom“, seća se on.

„Fišer“ je najefikasniji Borčev fudbaler u jugoslovenskoj 1.ligi, sa 78 pogodaka. U Evropi je postigao šest, jedan protiv Anderlehta, a Belgijanci su samo od Borca  izgubili na putu osvajanja Kupa pobednika kupova? Lep učinak, značajni podaci, divna sećanja.

„Kako da ne. Mnogo je značilo što smo samo mi pobedili Belgijance. Još sam ja dao gol. Sreći nigde kraja. U to vreme pobediti Anderlehta nije mala stvar. Lepo se toga sećati, pričati o tome. Bilo je davno, ali godi kada se spominje“, priznaje.

Abid Kovačević, sjajni golman Marijan Jantoljak, Miloš Cetina, Zoran Smileski, Zvonko Vidačak, on..., baš poznata imena. Iz takvog Borca je prešao u Fenerbahče, a on je u to vreme bio u zenitu svoje slave. Tamo ga je trenirao Branko Stanković. Značajna epizoda u „Fišerovom“ životu...

„Branko Stanković je tada bio među pet najboljih trenera u svetu. Sa Zvezdom je mnogo toga osvojio. Bio je strog, oštar, ali pravičan. Puno sam naučio od njega i dobro sam ja igrao kod njega, na kraju krajeva. Kada se sve sabere, on je fina epizoda mog života“, podvlači Ibrahimbegović.

Tamo su osvojili i titulu i kup Turske.

„Sve što se tada moglo osvojiti u Turskoj, mi smo osvojili. Tamo je bio i novinarski kup i ovaj kup i onaj kup..., sve smo mi osvojili. Baš smo  dominirali sa Brankom Stankovićem. Sjajan period Fenera“, nastavlja.

Nekako prerano je okončao karijeru. Možda je to bila greška, mogao je da igra još nekoliko sezona.

„To je bila moja ogromna greška. Takav je bio naš mentalitet. Stanković je želeo još da igram. Međutim, uzeo sam ogromne pare, a mogao sam zaraditi još deset puta više. Moja greška, kajem se silno“, priznaje on.

Gojko Zec, Ivan Čabrinović, Boris Marović, Brane Krivokuća, Dobrivoje Sabljić, Bobi Spasojević, Branko Stanković... Kome dodeliti najviše zahvalnosti?

„Gojko Zec! On je ispred svih. On je primetio mene dok sam igrao u Naprijedu i doveo me u Borac. Pružio mi je priliku da igram u Borcu. Nešto je video u meni. Gojčinu to nikada neću zaboraviti. Svi su bili veliki treneri, ali Zec je ispred svih njih. Verovao mi je i, nadam se, nisam ga izneverio“, korektno će Ibrahimbegović.

Bilo je ponuda da pređe u redove onih koji su veći bili u to vreme od Borca, ali...

„Dinamo je davao za mene četiri mlada igrača, ali Borac nije hteo da čuje. Nudili su Deverića, Ivkovića, Mlinarića i ,čini mi se, Popovskog. Međutim, iz Borca na tu temu nisu hteli da razgovaraju. Zapretili su mi vojskom, morao sam da ćutim. Iako sam želeo da odem u Dinamo. Tako je bilo“, kazuje on.

U Borcu je, kao funkcioner, radovao se osvajanju titule, Kupa BiH, dva puta su bili u Evropi. Raduju ga poslednji evropski nastupi Borca.

„Bilo je to drugo vreme. Primećujem da imaju želju da rade. Ne može se nešto stvoriti preko noći. Evropa je nešto drugo. Mislim da će stići pravi rezultati. Mislim da se sada u Borcu radi valjano“, uveren je Fišer.

Fudbalu je dao mnogo , on njemu takođe. Ipak, uvek ostane neka neostvarena želja...

„U suštini sam skroman čovek. I zadovoljan. Žao mi je što nisam odigrao koju utakmicu u reprezentaciji Jugoslavije. Završio sam fakultet, porodičan sam čovek. Zaposlio se, sada živim fino i penzionerski. Teško je tada bilo proći u državni tim pored vrhunskih igrača Filipovića, Trifunovića, Baždarevića... Ipak, dobro je“, govori on.

Gleda i utakmice reprezentacija koje su nekada bile deo Jugoslavije.

„Svi se bore. Hrvatska je EU, oni iskaču. Sergej Barbarez pokušava da ostvari iskorak sa BiH. Srbija je u sportu uvek dobra. Crna Gora traži svoje mesto, kao i Makedonci. Slovenija je ispred. Svi se oni bore, u pitanju su veliki novci i važno je učestvovati na velikim takmičenjima. Mislim da dolaze bolja vremena“, zaključio je Muhamed Ibrahimbegović.

„Fišer“ je i danas odan i Borcu i Naprijedu. Ta privrženost i ljubav nikad se nisu ugasile. On sam kaže trajaće upravo onoliko koliko će trajati i on.

Tako,valjda, mora...

Popularni "Fišer", lična arhiva