Detalj sa utakmice Borac - LASK FOTO: FK Borac

Kad čoveka savladaju jake emocije, jednostavno ne zna odakle da počne. Obično ga svi „savetuju“ da krene od početka...
S prvim zviždukom portugalskog arbitra Gustava Koreje počelo je da lije kao u kultnoj „Barbari“ neprevaziđenog Žaka Prevera. Nikome nije smetala velika količina padavina koja se sručila s neba. Teren Gradskog stadiona je izdržao sve i pokazao da je hibridna podloga prava stvar, značajan projekat na zdanju smeštenom na Trgu Republike Srpske. U 90. minutu igralište je izgledalo kao da utakmica tek treba da počne... Za to, kao i za stvaranje modernog Borca, najzaslužniji je Vico Zeljković, trenutno prvi čovek fudbala u Republici Srpskoj i BiH.
Posao koji rade fudbaleri Borca na međunarodnoj sceni ove jeseni graniči se sa čudom. Celi region, pa i većina Evrope su zadivljeni. Na velikoj sceni se pojavio jedan „mali“ klub prkosnog imena i istorije duge 98 godina, koji je u svom dosadašnjem životu preživeo mnoge države, uređenja, komplikovana društva, neobjašnjive ljude. I opstao! Na radost svih nas.
Gol Dine Skorupa protiv austrijskog LASK-a u 90. minutu vremenom će prerasti u antologijski i istorijski jer je Banjalučanima širom otvorio vrata evropskog fudbalskog raja. O Borcu se priča na svakom koraku, mediji u regionu su puni hvale za crveno-plave, Stari kontinent bruji. Po rejtingu Borac je „preskočio“ velikane nekadašnje jugoslovenske države kojoj je i sam, svojevremeno, pripadao, i u Fođi 1992, kada je osvojen prvi i jedini evropski klupski trofej, predstavljao zemlju koja se već raspadala u krvavom piru.
Samo veliki i karakterni klubovi mogu da pobede, na takav način – preokretom u poslednjim trenucima, rivala koji je pre Banjaluke savladao Red Bul Salcburg, učesnika UEFA Lige šampiona. Borac jeste šampion, bio i ostao. Uprkos svemu! 
Sjajna novembarska kišna noć uoči nekadašnjeg „Dana Republike“ ostaće u dugom sećanju Banjalučana i Krajišnika, svih onih 7.238 ljubitelja fudbala, koji su prkosili „vodi s neba“. Pogotovo ljudima u kabanicama na nenatkrivenom „istoku“ i najvatrenijim pristalicama „Lešinarima“ na „severu“, kojima nije bila potrebna „najlon zaštita“, da bi pevali i podržavali svoj voljeni klub.
Skandiralo se i slavilo, široki osmesi su bili na svim licima uprkos drhtavici, uzrokovanoj više zbog hladnoće, manje kao posledica rezultatske neizvesnosti. 
-Živim za Borac! – orilo se celim banjalučkim Gradskim stadionom.
Setite se Banjalučani, kiša je lila tog četvrtka dana, a vi ste išli nasmejani, srećni, mokri i razdragani... 
Borac je evropsko čudo!